Najviše novca biće neophodno za saniranje stanja u energetici, poljoprivredi i na putevima, pokazuju računice.
Novac za obnovu i izgradnju kuća, škola, bolnica, obdaništa… nekako ćemo namaći, ali nas čeka najvažniji i najobimniji posao, a to je saniranje kapitalnih objekata. Tu je potrebno mnogo novca, a ovo što imamo nije pola od onoga što nam je potrebno. Ovo za „Novosti” kaže Marko Blagojević, direktor vladine Kancelarije za obnovu zemlje od majskih poplava, koja je za dva meseca koliko je prošlo otkako je osnovana, napravla popis svega što je oštećeno, sačinila troškovnik, prikupila određena sredstva koja će uskoro početi i da deli…
Građanima oštećenim u poplavama njihova lična muka – uništene ili oštećene kuće, štale, poljoprivredno zemljište – najveći je problem, a o saniranju svega toga brine i država. Ipak, kaže Blagojević, najviše muke imaćemo da obnovimo kapitalne objekte, a na prvom mestu su kopovi Kolubare.
– Najvažnije je da počnu radovi na mestima gde je potrebno puno vremena za oporavak, kao što je slučaj sa Kolubarom. Počelo je ispumpavanje vode sa malog kopa – kaže Blagojević.
On dodaje da je za ispumpavanje vode sa velikog kopa koncipiran tender u saradnji sa Svetskom bankom i tender je u toku. Očekuje se da vrlo brzo bude određen izvođač radova. Inače, na velikom kopu ima oko 180 miliona kubnih metara vode ispod koje se nalazi nekoliko miliona kubnih metara mulja.
Blagojević očekuje da se ovaj posao završi za tri i po meseca, a nakon toga biće procenjeno kolika je stvarna šteta.
Kada je reč o troškovima, on napominje da je za ispumpavanje vode sa velikog kopa potrebno između 15 i 20 miliona evra, i taj novac trebalo bi da dobijemo od Svetske banke. A samo za saniranje opreme na kopovima potrebno je 65 miliona evra.
Prema njegovim rečima, novac će se prikupljati u saradnji sa Svetskom bankom, EU i UN, a trenutno se radi na zatvaranju finansijske konstrukcije:
– Sredstva će biti obezbeđena iz kredita i iz donacija. Mora se kombinovati više izvora, jer nijedan izvor sam nije dovoljan. Zbog svega ovoga moglo bi da bude problema sa snabdevanjem strujom tokom zime, pa će morati da se obezbede sredstva za uvoz struje.
Osim energetike, ističe naš sagovornik, dosta posla i novca trebaće nam da se obnove i drugi kapitalni objekti kao što su putevi, zatim poljoprivreda, a tu je i zaštita od budućih poplava.
Na pitanje šta će biti prioriteti, on kaže da će se ići u više pravaca istovremeno:
– Kada je reč u putevima, već imamo kredit koji je tu, a nije korišćen. On će biti prenamenjen za rekonstrukciju putne infrastrukture oštećene u poplavama.
Dosta je stradala i poljoprivreda – u poplavama je pogođeno 42.000 hektara, od toga je jedan zemlja koja je neupotrebljiva, deo zemlja koja će biti upotrebljiva kada se sa nje skine ono što je poplava nanela i treći deo je zemljište sa koga je odneto seme, a njega je oko 16.000.
Blagojević navodi da je seljacima već podeljeno seme u ukupnoj vrednosti od 1,1 milion evra za presejavanje oko 15.000 hekatara zemljišta. Podeljeno je i gorivo i to 467.393 litra iz robnih rezervi za poljoprivrednike iz 69 gradova i opština, a deliće se i veštačko đubrivo.
Kao jedan od najvećih poslova Blagojević navodi i zaštitu od budućih poplava, a u okviru toga potrebno je da se popravi sve ono što je oštećeno i uništeno u poplavama koje smo imali.
Za ovaj posao iz evropskih fondova izdvojeno je 15 miliona evra.
Inače, u pregledu potreba posle poplava koji je sačinila Kanacelarija za obnovu navedeno je da je najviše novca potrebno za sanaciju i obnovu u oblasti rudarstva i energetike i to 412 miliona evra, od toga 210 za sanaciju, a 202 miliona za obnovu. Za oporavak poljoprivrde potrebno je 151 milion evra, a za saobraćaj 128 miliona evra. Pored ove tri grane, koje iziskuju najviše sredstava, navede su i sve druge oblasti u kojima su građani pretpeli štetu. Sve u svemu za obnovu i sanaciju potrebno je ukupno 1.345.000.000 miliona evra (milijardu i 345 miliona evra).
– A ovo para što imamo, samo je mali deo od onog što nam je potrebno – kaže Blagojević.
TIPSKE KUĆE
U izveštaju Kancelarije je navedeno i to da je izgradnja tipskih kuća primaran posao. Za porodice sa jednim ili dva člana gradiće se kuće od 60 kvadrata, za porodice do četiri člana kuće od 80 kvadrata, a za porodice sa pet ili više članova kuće od 100 kvadrata. Ukoliko izgradnja nije moguća davaće se novac i to u iznosu od dva miliona dinara za domaćinsta sa jednim ili dva člana, 2,5 miliona za četvoročlane prorodice i tri miliona za porodice sa više od pet članova. Potrebana finansijska sredstva za ovo su 875 miliona dinara.
