Predstavnici potrošačkih udruženja smatraju da trenutna zakonska regulativa otvara mogućnosti za brojne manipulacije u deklarisanju prehrambenih proizvoda na tržištu Srbije
Sa druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede ističu da je pravilnik koji reguliše tu oblast većim delom usaglašen sa evropskim zahtevima i da je doneo brojne novine za bolju informisanost kupaca.
Opšti zahtevi i način deklarisanja, odnosno označavanja upakovane i neupakovane hrane, kao i određeni uslovi reklamiranja hrane propisani su Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je donet na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a stupio je na snagu prošle godine.
Pravilnik se, kako je objašnjeno u Ministarstvu, primenjuje na hranu namenjenu krajnjem potrošaču, kao i hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.
Deklarisanje mora da se obavlja tako da se ne obmanjuje krajnji potrošač, naročito u pogledu karakterističnih osobina hrane, a posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, trajnosti, porekla i načina proizvodnje.
Osnovni ciljevi pri donošenju Pravilnika bili su obezbeđivanje visokog nivoa zaštite potrošača, pravo na ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koja se konzumira, jasno i čitljivo deklarisanje, odnosno označavanje hrane, kao i da se osigura nesmetano funkcionisanje tržišta.
Pravilnik je većim delom usaglašen sa Uredbom 1169/2011 Evropskog parlamenta i Veća, o pružanju informacija o hrani potrošačima.
Najznačajnije novine koje donosi pravilnik, istakli su u Ministarstvu,odnose se na bolju čitljivost, obavezno deklarisanje sastojaka hrane koji mogu da izazovu alergije i intolerancije i dodatno naglašavanje ovih sastojaka, kao i jasnije definisanje roka trajanja hrane.
Pravilnik, između ostalog, predviđa i navođenje hemijskih izvora dodatih vitamina i minerala čije je navođenje obavezno u spisku sastojaka na deklaraciji hrane, kao i usaglašavanje referentnih unosa vitamina i minerala sa EU propisima koji se odnose na pružanju informacija o hrani potrošačima.
Po oceni potrošačkih udruženja međutim, stanje u deklarisanju prehrambenih proizvoda na tržištu Srbije je haotično, a neki od njih se zalažu i za donošenje posebnog zakona o deklarisanju.
Podvala, kažu, ima kod voćnih sokova, čajeva, proizvoda od mesa gde su sastojci životinjskog porekla zamenjeni onim biljnog porekla, o čemu potrošači, naravno nisu obavešteni.
Oni ističu i da nepotpune informacije o proizvodima ne nanose štetu samo kupcima, već i predstavljaju nefer konkurenciju i ugrožavaju “dobre” proizvođače.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović istakao je da u deklaraciji moraju biti navedena bitna svojstva i karakteristike samog proizvoda, i ne smeju se sakrivati.
On je napomenuo da bitna svojstva ne moraju da budu nabrojana taksativno, ali da je za svakog potrosača veoma bitno da zna opšte poreklo prehrambenih proizvoda koje kupuje.
Prema oceni Papovića, stanje na domaćem tržištu kada je u pitanju deklarisanje robe, je haotično, a zloupotrebe brojne godinama unazad.
Kako je napomenuo, istraživanje jedne nevladine organizacije je pokazalo da je gotovo trećina od 2.000 ispitanih proizvoda bila pogrešno deklarisano.
Papović je rekao da je dosta toga u toj oblasti uređeno zakonima, ali postoje problemi u njihovoj implementaciji i prazan prostor koji otvara mogućnosti za manipulacije.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošačca Beograd Petar Bogosavljević rekao je da je da je pravilnik o deklarisanju upakovanih proizvoda usvojen prošle godine mnogo hvaljen, a ispostavilo se da ima mnogo nedostataka.
– Kritike koje smo imali na račun tog pravilnika su ignorisane, a priprema se donošenje novog pravilnika, ali sada pod pritiskom ovih iz EU, jer aktuelni nije u potpunosti usaglašen sa obavezujućom regulativom EU – kazao je Bogosavljević.
On je precizirao da se to odnosi na spisak sastojaka i aditiva, kao i izgled same deklaracije kojom treba da se omogući potrošaču da brzo dođe do onih informacija koje su za njega vrlo bitne.
Neke odredbe Zakona o trgovini, sada, tvrdi Bogosavljević, idu na štetu potrošača. On je dodao da se to odnosi na to da na deklaraciji ne mora da se navede proizvođač, već samo trgovac koji preuzima robu proizvođaču.
On je takođe ukazao na dovođenje u zabludu potrošača kada su u pitanju voćni sokovi i nektari, odnosno osvežavajuća bezalkoholna pića.
Bogosavljević je objasnio da je u nekim slučajevima voćni sadržaj vrlo mali, ispod 10 odsto, ali je na proizvodu istaknuta slika voća, što ne bi smelo da se dešava.
On smatra da treba doneti poseban zakon o deklarisanju i tako ići i ispred obavezujućeg minimuma koji traži EU, pre svega u interesu domaćih potrošača.
