Tehnički crtač iz Zadra, kao i veliki broj Hrvata, odlučio je da krene “trbuhom za kruhom” i da svoju sreću okuša u Irskoj, međutim vratio se razočaran.

 

Vratio iz obećane zemlje. “Reći će svi “nisi se snašao”. Možda to nekome tako i izgleda, ali ja sam izabrao povratak. Meni Irska jednostavno nije odgovarala”, kaže on.

Iz okoline je Zadra, tehnički crtač, mlad, oženjen, ima decu, obrazovan i optimističan, i poput mnogih Hrvata pokušao je da okuša sreću. Bio je, pokušao i vratio se, i to nakon svega deset dana.

“Irska je super, ali daleko od priča da tamo teče med i mleko”, ističe on.

Javio sam se mejlom i poslao CV, čovek iz Irske ga nazvao, i kako kaže sve su dogovorili posle jednog poziva.

“Ok, znaš za početak da to nije baš lako dok staneš na noge. Trebaš da imaš zalihu novca, od 1.000 do 1.500 evra obavezno, ispod toga teško. Soba je od 500 evra pa naviše uz obavezan depozit, a to je krevet u stanu”, priča on.

“Neki traže depozit za mesec dana, a neki za dva, tri meseca. A to znači 500 evra stanarine i još tri stanarine unapred, plus režije, životne potrebe… Čuli smo se telefonom, čovek me zvao, znao sam uopšteno gde idem. Ali kad sam došao tamo, shvatio sam da su se “malo” promenile okolnosti i došlo je na to da ne moram da radim baš svaki dan. S tim što smo i manje plaćeni mi iz “istočnog bloka“ nego Irci. Oni ne rade ispod 25 evra po satu, mi radimo na minimalcu koji je od 9,15 do 15 evra po satu, osim IT sektora i medicinskih sestara”, objašnjava on.

On je, inače, došao u Irsku kao tehnički crtač, što je tamo prilično tražena i cenjena struka. Ljudi obično kad idu tamo misle da će “izaći iz aviona i naći posao”, kaže, što i jeste i nije tačno.

“U roku od mesec dana ćete naći posao. Ja sam, eto, isprve “ubo” posao u struci. Mene je plaćao manje od najamnog radnika Irca i napravio sam za četiri dana više posla nego što bi oni napravili za šest dana. Bili su oduševljeni našim iskustvom, širokim spektrom znanja koje imamo, a video sam i da nas cene”, priča on.

“Znali su da kritikuju naše ljude da previše rade i da “nabijaju“ tempo njima za istu cenu rada”, dodaje on.

“Neko ko je ovde bez kredita, nema ženu i decu, mlad je… zašto ne? Ja bih u tom slučaju ostao, probao i snašao se. Ovako mi je to bilo besmisleno. Hvala Irska, ali – ne! Vratio sam se u Hrvatsku, uspe da nađem slabije plaćen posao u struci, ali sam bar kod kuće, podstanar, moram da plaćam kredit, ali sam sa ženom i decom. Tamo bih životario. i ovde životarim, ali bar nisam odvojen od porodice, a u Irskoj bih sedio u sobi i gledao u plafon nakon posla, misleći se – “šta sad””, ističe ovaj Zadranin.

Ovaj Zadranin kaže da kada je došao tamo, presabrao se na brzinu, podvukao – to je to, toliko ću zaraditi, to toliko košta – idem nazad!

“Nije to – to. Da sam bio uporan, da sam terao mak na konac, možda bih uspeo, ali želim da kažem da nije to baš tako kao što se predstavlja. Ljubazni su prema strancima i uspeli su zato što su skinuli poreze informatičkoj industriji, privukli su svetske firme tamo, počeli su da uvoze radnu snagu. Ali znaš šta je najveće ludilo. Kad nas uporediš s njima, geopolitički i resursima – imamo više od njih”, zaključuje zadarski Irac.