U Srbiji je prošle godine otkriveno ukupno 5.834 falsifikovane dinarske i 945 falsifikata stranih novčanica i to najviše evra, kažu u Narodnoj banci Srbije. Najčešće se falsifikuju apoeni od 1.000 dinara pa ih je u 2017. otkriveno 2.770 komada.

 

Lažnih apoena od 2.000 dinara prošle godine bilo je 1.510 komada, dok su otkrivene 1.372 lažne novčanice od 500 dinara.

Kada je reč o stranom novcu, najčešće je reč o falsifikovanim evrima, tako da ih je prošle godine bilo ukupno 778, dok je otkiveno 146 komada falsifikata američkih dolara.

Zajedno sa još nekim drugim valutama, to je ukupno 945 komada, najčešće se falsifikuje apoen od 100 evra, a zatim i od 50 evra i od 20 evra, kaže direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv faslifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca Miroslav Jeremić.

– Tu smo malo karakteristični jer se u zapadnoj Evropi najčešće falsifikuje 50 i 20 evra, kod nas 100 evra. U nekim godinama bude interesantan i apoen od 200 evra – dodaje Jeremić.

Dinarski falsifikati su u više od 90 odsto slučajeva loši ili osrednji pa ih prosečan građanin može prepoznati, pod uslovom da zna kako izgleda originalna novčanica, dok je situacija kod flasifikata stranog novca bitno drugačija jer postoje vrlo uspešno izrađeni primerci.

– Reč je o takvom kvalitetu falsifikata da se može desiti da čak i obučeni bankarski službenik propusti falsifikat, ako naravno ne obrati dovoljno pažnje i ako ne upotrebi određena pomagala da bi izvršio proveru – kaže Jeremić.

Ako građanin primeti novačanicu za koju veruje da nije origanalna treba da ode u najbližu policijsku stanicu ili banku koje će je poslati na ekspertizu u NBS.

– U slučaju da je novčanica originalna, biće mu vraćena, u slučaju da se radi o falsifikatu, novčanica se zadržava u NBS bez nadoknade – kaže Jeremić.

Inače, NBS je na svom sajtu dala objašnjenje i prikaz svih zaštitnih elemenata svih apoena dinarskih novčanica sa objašnjenjima i kraćim filmovima gde se tačno može videti kako koji zaštitni element izgleda, poput zaštitnog žiga i duboke štampe.

– Građani mogu da se koncentrišu na dva-tri zaštitna elementa od onih koji su ponuđeni na sajtu NBS i u slučaju da primaju kusur, naročito kod nekih krupnijih apoena, izvrše proveru koja će vrlo kratko trajati i za koju nisu potrebna nikava tehnička pomagala – navodi Jeremić, a prenosi RTS.

Provera novčanica

Specijalista za utvrđivanje autentičnosti novca Nikola Tanasijević pokazao je u prostoriji u kojoj obavlja proveru novčanica jednu od najuspešnijih falsifikovanih novčanica evra u apoenu od 200 evra.

– To je osnovna procedura koju prolazi svaka novčanica. Zatim dolazi do provere određenim mašinama, ultravioletnim lampama, infracrvenim zracima. Takođe, odeljenje poseduje jedan sistem za analizu novčanica gde se detaljno mogu proveriti svi elementi zaštite novčanice, tačnije sve karakteristike, počev od duboke štampe, efekta, izvora svetlosti, ultravioletnog svetla, infracrvene zaštite i slično – rekao je Tanasijević.

Građanima savetuje da prvenstveno obrate pažnju na izgled i karakteristike strane novčanice koju kupuju.

Za razliku od najuspešnijeg izrađenog falsifikata od 200 evra, kaže, vodeni žig kod originala je jasno naglašen, jasno je vidljiva nominalna vrednost, dok kod falsifikata vidimo delimično zamućene konture, a nominalna vrednost nema jasno izraženu prozirnost kao kod originala.

– Sigurnosna nit je tamnomrke boje sa ispisanim mikro tekstom – evro 200 u nizu. Kod falsifikata vidimo bleđu nijansu zaštitne niti dok se mikrotekst i nominalna oznaka slabo uočavaju – dodaje on.

Prilikom kontrole je potrebno iskrenuti novčanicu u odnosu na vidno polje gde se kinegram kao element zaštite mora videti u efektu duginih boja.

Na naličju novčanice veoma je, kaže, interesantan element zaštite koji se naziva optički varijabilna boja, tako da se iskretanjem novčanice jasno vidi cela nominalna vrednost u tri različite boje – bordo, maslinastobraon i zelena.

– Tog efekta nema ni kod najuspešnije izrađenog falsifikata kod koga nominalnu vrednost vidimo samo u jednoj boji, a to je bordo – rekao je Tanasijević.

Jedan od elementa zaštite koje sadrže novčanice evra je nominalna vrednost u gornjem levom delu lica novčanice koja se takođe kao vodeni žig i sigurnosna nit može proveriti usmeravanjem novčanice u smeru izvora svetlosti.

– Na licu, štampani su samo delovi nominalne oznake, nedostajući su štampani na istom mestu na naličju. Prilikom usmeravanja idealno se moraju poklopiti nominalne oznake određenog apoena – objašnjava Tanasijević izled originalne novčanice evra.