Česte i obilne kiše produžile su žetvu suncokreta i soje i odlažu berbu kukuruza, ali uprkos nepovoljnim uslovima, stručnjaci očekuju odličan rod kukuruza.
Procene se razlikuju, pa se očekuje da će proizvodnja najrasprostranjenije domaće žitarice ove godine iznositi od sedam miliona tona, pa do rekordnih osam miliona tona.
Eksperti ne očekuju probleme sa aflatoksinom, i ističu da su preduzete sve mere da se Srbija ne suoči ponovo sa pojavom tog toksina.
Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković rekao je da kiša ne prija nijednoj poljoprivrednoj kulturi, pa ni kukuruzu, a njegova berba se iz dan u dan odlaže do trenutka kada se zemlja bude prosušila i bude moguć ulazak teških mašina u njive. On je Tanjugu kazao da je počela berba ranih sorti kukuruza gde je to moguće, i da možemo da budemo zadovoljni prinosima.
Naime, prinosi ranih sorti kukuruza koji su inače niži nego kod kasnih, kreću se i do 10 tona po hektaru, što potvrđuje prognoze da ćemo ove godine imati rekordan rod, veći od osam miliona tona, naveo je Saković.
On je napomenuo da padavine produžavaju i žetvu soje i suncokreta, pa je tako soja skinuta sa manje od 50 odsto zasejanih površina, a suncokret sa 80 do 90 odsto površina.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović izjavio je Tanjugu da će prinosi generalno biti niži nego 2013., ali da ih ne treba porediti sa tom godinom koja je bila izuzetno rodna.
– Mislim da je kukuruz još uvek stabilan i da osim u pojedinim krajevima, gde je došlo do pojave možda bolesti ili čak i klijanja na klipu, ne bi trebalo da bude značajnijih smanjenja prinosa – kazao je Budimović.
On je istakao da treba biti oprezan u procenama, ali i dodao da se prognozira da će rod biti odličan i iznositi ukupno od sedam do 7,5 miliona tona.
– Naše potrebe iznose od tri do 3,5 miliona tona, tako da pričamo o ozbiljnim viškovima – podvukao je Budimović, koji se zalaže da se deo viškova „provuče” i kroz naše stočarstvo, a ne da ode samo u izvoz.
Kada je reč o aflatoksinu, Budimović je naglasio da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, preduzelo sve preventivne i mere kontrole.
– Za sada nema uopšte razgovora o tome (pojavi aflatoksina), jer moram da podsetim da su se mikotoksini javili 2012. godine, koja je bila izuzetno sušna – kazao je Budimović.
Česte i povremeno obilne padavine, kao i velika vlažnost vazduha nepovoljno deluju na poljoprivredne useve, ometaju i usporavaju dozrevanje kukuruza, voća, grožđa i povrća. Kiše su prošle sedmice ometale i prekidale sve aktuelne radove – žetvu suncokreta i soje i berbu povrća, voća i grožđa.
Prevlaženo zemljište u većini poljoprivrednih područja nije bilo pogodno za pripremu i obradu, kao i za setvu lucerke i uljane repice.
Kako navode u RHMZ, od 15. do 21. septembra kiše je bilo skoro na čitavoj teritoriji Srbije, a najviše u istočnom delu zemlje, naročito u Negotinskoj Krajini gde je u tri dana palo 190 mm. Dospela količina padavina u ovom području obično padne za četiri meseca.
Procenat padavina u poslednjih 30 dana u odnosu na prosek najviši je upravo u istočnim delovima zemlje, u Negotinskoj i Timočkoj Krajini, između 400 i 500 odsto. Česte padavine i povećana relativna vlažnost vazduha pogodovala je razvoju biljnih bolesti – bele truleži kod suncokreta, crne truleži kod kupusa, a zabeležena je i aktivnost nekih insekata (kukuruzni plamenac, pamukova sovica, kupusni moljac).
