Trgovinski rat na relaciji Brisel-Moskva, koji se od danas ponovo zahuktava, koliko god bio bolan za Rusiju, toliko će, po svemu sudeći biti bolan i za EU.
EU je od danas uvela novi paket sankcija Rusiji zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi.
Na meti sankcija su se našli ruski naftni giganti – “Rosnjeft”, “Transnjeft” i “Gaspromnjeft” kojima je zabranjen pristup evropskom finansijskom tržištu, a sankcije pogađaju i pet banaka – “Zberbank”, “VTB”, “Gaspromabank”, “VEB” i “Roselhozbank” koje su na mesti sankcija od 31. jula.
Ograničenja za pozajmice i investiranje na evropskom tržištu uvedena su ovim bankama zbog njihove povezanosti sa naftnim gigantima, a na “crnoj listi” se našao i ruski proizvođač oružja “Kalašnjikov” i još osam velikih imena odbrambene industrije.
Na meti Brisela su i ljudi bliski Kremlju poput direktora ruske industrijske korporacije “Rosteh” Sergeja Čemezova, koji važi za bliskog saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina još iz vremena kad su obojica bili agenti KGB-a u istočnoj Nemačkoj ’80-tih godina.
Među imenima 24 osobe kojima je zabranjeno putovanje i poslovanje u EU je i Vladimir Žirinovski, poslanik Dume i lider ekstremno nacionalištičke Liberalno-demokratske stranke, kao i premijer samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko.
Sve ukupno, na meti sankcija EU, SAD, Kanade, Japana, Australije, Švajcarske i Norveške do danas se našlo 420 Rusa i 143 kompanije.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej juče je saopštio da će sankcije biti potpuno ili delimično ukinute već krajem meseca ukoliko EU proceni da se sprovodi mirovni plan za Ukrajinu, o kome se još pregovara.
Rusija je ranije najavila kontramere, koje bi mogle da obuhvate zabranu uvoza automobila i nekih roba široke potrošnje iz EU, kao i zabranu preleta civilnih aviona preko ruske teritorije.
EU šalje jasan politički signal Kremlju da mora da se “drži” mirovnog plana za Ukrajinu, dok ekonomski stručnjaci analiziraju koliko kažnjavanje naftnih, ekonomskih i vojnih giganata može da zada udarac ruskoj ekonomiji, a da to isto ne učini i ekonomijama onih država članica koje blisko sarađuju sa Moskvom.
Analitičari za BBC navode da je novi paket sankcija “potencijalno opasan” za rusku ekonomiju koja beleži drastičan pad.
Pokazatelji ruske privrede nisu nimalo svetli i govore da se Rusija “tetura na ivici recesije”, da rast nije zabeležen od aprila do juna, a tokom cele prošle godine iznosio je svega 1,3 odsto.
– Posle nekoliko godina zamaha zahvaljujući prihodima od gasa i nafte, ekonomija se sada suočava sa manjim prilivom investicija i kapitala – ocenjuje britanska TV mreža.
Ali, postavlja se pitanje da li će neke članice EU više stradati od drugih u bloku zbog sankcija Moskvi jer nisu sve na isti način povezane sa ruskim tržištem koje je za pojedine evropske kompanije postalo raj za izvoz trgovinskih proizvoda.
Nemačka je jedna od onih zemalja koja sigurno nije imuna na sankcije imajući u vidu da je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao neverovatnih 38 milijardi evra, što je ujedno i najveći izvoz u EU.
Što je još važnije, Nemačka zadovoljava sa više od 30 odsto svojih potreba ruskim naftom i gasom, dok se taj broj penje na čitavih 100 odsto kod zemalja nekadašnjeg istočnog bloka.
Evropski izvoznici hrane se uveliko suočavaju sa gubicima pošto je Rusija uvela embargo na uvoz mnogih prehrambenih proizvoda iz EU kao momentalni odgovor na prehodnu rundu sankcija Brisela.
Evropski proizvođači povrća, voća, mleka, mesa i druge hrane trpe zbog trgovinskog rata između Brisela i Moskve koji traje skoro godinu dana.
Zato ne čudi što je posle današnje mere Mađarska zatražila od EU da na dnevni red sastanka Specijalnog odbora za poljoprivredu stavi subvencije za voće i povrće, nakon što je Brisel ove nedelje obustavio isplatu pomoći poljoprivrednicima koji su pogođeni ruskim embargom na uvoz voća i povrća iz EU.
Komesar EU za poljoprivredu Dačan Čološ najavio je ove nedelje obustavu 125 miliona evra vredne pomoći poljoprivrednicima, navodeći da je Brisel primio sumnjive zahteve za naknadu štete iz zemalja članica Unije, koji nekoliko puta premašuju prosečan evropski izvoz u Rusiju. Budimpešta je prethodno već upozorila da je potrebna veća pomoć od planiranih 125 miliona evra.
Glas su digli i nemački mediji koji upozoravaju da evropske energetske kompanije konstatuju opadanje isporuke gasa iz “Putinovog carstva”.
– Teško je zamisliti da se radi samo o tehničkom problemu. Pre bi se reklo da Rusi upravo pokazuju svoje instrumente za mučenje. Oni ne moraju totalno da prekinu snabdevanje gasom. Smanjena isporuka tokom nekoliko nedelja, trebalo bi da bude dovoljna da se Evropljani unervoze – prenosi radio “Dojče vele” pisanja nemačkih medija.
