Ovu organizacionu dinamiku prvi su identifikovali francuski akademici Žan-Fransoa Manzoni i Žan-Luj Barsu kao deo istraživanja “zašto se naizgled dobri radnici ponekad urušavaju.”
– Počinje sa dobrim zaposlenim koji ne uradi nekoliko stvari dobro, nekad čak i samo jednom. Kao rezultat toga, šef počinje sumnjati u zaposlenika i često se počne s njim intenzivno baviti i detaljno upravljati njegovim radom – kaže Velč za CNBC Make It.
Zaposleni, zauzvrat, oseća taj pomak i počinje gubiti poverenje u svoj rad.
Takvo ponašanje uzrokuje da šef još više sumnja u zaposlenog, smanjuje očekivanja, uzrokujući sve više nedovoljne performanse radnika.
Istraživanje Manzonija i Barsua pokazalo je da te situacije nisu uvek stvorene iz zlih namera. Umjesto toga, šef je jednostavno usredsređen na nadzor zaposlenih i vidi to kao napor da mu pomogne.
– Obično se zbunjuju kada njihov nadzor uzrokuje pogoršanje performansi. I zaposleni su zbunjeni, jer su bili oprezni i poslušni – kaže ona.
I na kraju se pitaju: “Zašto šef nije zadovoljniji?”.
Situacija se gotovo uvek završava s odlaskom zaposlenog, po vlastitoj volji ili ne.
Ako vam sve ovo zvuči poznato, onda Velč kaže da je najbolje preduzeti nešto – sada. Idite iznad i dalje od očekivanog da biste pokazali šefu da ste radnik u kojeg se može pouzdati.
– Povećajte mali zadatak i zakucajte ga. Volontirajte za zadatak koji niko drugi ne želi. Prihvatite svaki izazov sa entuzijazmom – savetuje Velč.
Ukoliko želite zadržati posao i popraviti svoj odnos sa šefom, moraćete prestati da previše razmišljate o dilemi i povećati svoju samouverenost i odlučnost kako biste se ponovno dokazali.
– Vreme za paranoju je prošlo. Na vama je da razbijete zatvoreni krug – zaključuje Velč
