Centar za ekologiju i održivi razvoj podržao je inicijativu Ministarstva energetike i EPS-a da građani pripreme alternativne opcije za grejanje za zimu.
CEKOR predlaže da se uz termičku izolaciju stambenih objekata i energetsku efikasnost grejnih tela obezbede značajne uštede električne energije.
– Tako bi se smanjile potrebe za uvozom električne energije, po procenama i do 50 odsto, kao i teret obezbeđivanja grejanja iz EPS-ovih termoelektrana – navodi se u saopštenju.
– Potrebno je ubrzati sve ove pripreme, a smatramo da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i efikasnijih grejnih tela – navodi Cekor.
Ta mera je, kako se dodaje, najznačajnija, jer je i pre velikih šteta od poplava više od 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno, a sada, kada je izvesno poskupljenje struje zbog potrebe uvoza i izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.
– Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva – građanima kojima će svakako pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu – dodaje se u saopštenju.
Kao jednu od alternativa u pripremi za predstojeću zimu, to ekološko udruženje vidi i mogućnost korišćenja otpadne biomase u određenim procentima za rad termoelektrana. Takođe se zalažu za početak izrade alternativne energetske strategije za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, koja bi uzela u obzir obaveze koje proističu iz priključenja EU: dekarbonizacija, uvođenje značajnog procenta obnovljivih izvora energije i visok stepen energetske efikasnosti.
– To bi na najbolji način podržalo budućnost EPS-a kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu jugoistočne Evrope, jer bi se EPS u značajnoj meri mogao preorjentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti – navodi se u saopštenju.
Cekor se, u tom kontekstu, oštro protivi najavama privatizacije dela ili celine EPS-a u situaciji kada, kako se navodi, na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema ovoj kompaniji.
– Bez obzira na jasan pritisak MMF-a i drugih međunarodnih kreditora da se podignu cene struje i da se privatizuje, među ostalim državnim sistemima, i EPS, smatramo da se ne može govoriti o realnoj i za državu i društvo Srbije korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije, sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, i dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno umešavanjem otpadne biomase u tremoelektranama kao prelaznim rešenjem – piše u saopštenju.
Cekor na kraju podseća da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi, a imajući u vidu da se na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme.
