Srbi sve više štede u bankama!
Dinarska štednja u bankama u Srbiji je od 2012. utrostučena, kažu u Narodnoj banci Srbije i navode da je u 2018. ona povećana za dve milijarde dinara i dostigla je rekordnih oko 51,5 milijardi dinara.
Međutim, građani i dalje najviše štede u evrima, te štednja u toj valuti čini 91 odsto ukupne devizne štednje, što je nešto manje od devet milijardi evra.
I dinarska i devizna štednja poslednjih nekoliko godina beleže konstantan rast, rekao je za Tanjug generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS Nikola Dragašević.
Dok je od 2012. dinarska štednja utrostručena, po podacima NBS, devizna štednja od 2011. raste prosečno oko 315 miliona evra godišnje, a od početka 2018. povećana je za 230 miliona evra.
– Ukupna štednja građana u domaćim bankama iznosi 10 milijardi evra, od toga 9,6 milijardi evra, odnosno negde oko 96 odsto štednje je devizna štednja, dok se nešto više od četiri odsto ukupne štednje građana odnosi na dinarsku štednju – rekao je Dragašević.
Kada je reč o isplativosti, Dragašević kaže da NBS već nekoliko godina unazad ukazuje na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to i u kratkom i u dugom roku.
– Nekoliko faktora govori u prilog tome, pre svega relativno veće kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na deviznu, ali i povoljniji poreski tretman dinarske u odnosu na deviznu štednju – navodi Dragašević.
Objasnio je da prihod od kamate na dinarsku štednju nije predmet oporezivanja za razliku od kamate na deviznu štednju koja se oporezuje.
Kada je u pitanju ročnost štednih uloga, navodi da je i u slučaju dinarske i u slučaju devizne štednje uglavnom reč o štednim ulozima oročenim na period do godinu dana.
– Međutim, tu postoji razlika kada je reč o dinarskoj i deviznoj štednji. Kada govorimo o dinarskoj štednji najveći deo, odnosno 60 odsto dinarske štednje odnosi se na štednju koja je oročena na period od godinu dana, dok se 25 procenata odnosi na neoročenu štednju (avista), odnosno na štednju po viđenju – precizira Dragašević.
Kada je reč o deviznoj štednji, navodi da se 62 odsto devizne štednje odnosi na neoročenu štednju, odnosno na devizne depozite po videnju, dok se 18 procenata odnosi na štednju koja je oročena na period od šest meseci do godinu dana.
– Ukoliko govorimo o valutnoj strukturi devizne štednje, tu se najveći deo, odnosno 91 odsto devizne štednje, odnosi na štednju u evrima, 4,5 procenata je štednja deponovana u američkim dolarima, a 3,5 procenata štednja u švajcarskim francima – kaže Dragašević.
Podsetio je da je 2012. NBS počela sa promovisanjem veće upotrebe dinara u domaćem finansijskom sistemu u skladu sa svojom Strategijom dinarizacije.
Kaže da NBS već šest godina predano radi na poboljšanju ekonomskog ambijenta što je, ističe, prvi stub Strategije dinarizacije i osnova da se dinar više koristi u finansijskom sistemu, ali i navodi druga dva stuba.
– To je razvoj tržišta dinarskih pozajmica, odnosno novčanog tržišta u dinarima, tržišta dinarskih obveznica i tržišta finansijskih derivata, čime se jača zaštita od deviznog rizika – rekao je Dragašević.
Sve te aktivnosti NBS, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa, postizanje, a zatim i održavanje inflacije na niskom i stabilnom nivou u poslednjih pet godina doprineli su većem poverenju u monetarnu politku NBS, naglašava Dragašević.
– Samim tim, veće poverenje je ostvareno u domaću valutu i sve to treba da doprinosi većoj dinarskoj štednji, odnosno većoj atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu – zaključio je Dragašević.
U Banci Poštanska štedionica kažu da dinarska štednja čini više od 20 odsto ukupne štednje u toj banci koja je 100 odsto u državnom vlasništvu.
– Štednja građana u dinarima u Banci Poštanska štedionica, koja je apsolutni lider u dinarskoj štednji, čini nešto više od petine ukupne štednje, što je izdvaja u odnosu na bankarski prosek koji je trenutno aktuelan – rekao je za Tanjug Saša Ćirković iz Poštanske štedionice.
Kamata na dinarsku štednju oročenu na 12 meseci u Banci Poštanska štedionica iznosi 3,5 odsto, dok je za isti period štednje u evrima 0,5 odsto.
Ćirković kaže da niska inflacija i stabilan kurs stvaraju povoljniju klimu da se klijenti zarad ekonomske koristi odlučuju da štede u dinarima.
– Primetili smo da su trendovi izraženiji u korist dinarske štednje i očekujemo da se takav trend usled povoljnih makroekonomskih okolnosti u budućnosti nastavi – rekao je Ćirković i naveo da se sve veći broj njihovih klijenta odlučuje za štednju u dinarima zbog višestruko veće kamate kao i zbog cinjenice da prihod od kamate na štednju u dinarima nije oporezovan.
U Eurobanci kažu da je ukupna štednja u toj jedinoj grčkoj banci u Srbiji iznad 550 miliona evra, te da štednja u dinarima raste i trentuno je oko osam odsto, dok je u evrima veća od 90 odsto.
– Kamatne stope su definitivno veće za dinare i idu do nekih 3,5 odsto, dok kamatne stope za štednju u evrima u našoj banci idu do nekih 0,8 odsto – rekao je za Tanjug član Izvršnog odbora Eurobanke Dušan Mihailović.
Mihailović je naveo da se pojedini klijenti sve više odlučuju na štednju u dinarima zbog atraktivnijih kamatnih stopa i stabilnog kursa dinara, a da građani najčešće oročavaju svoje uloge na 12 meseci.
Kako je rekao, zbog potencijalnog valutnog rizika štediše se uglavnom odlučuju za štednju u evrima, a pored štednje u dinarima i evra, u malom procentu su zastupljene “egzotične valute” poput švedske krune i australijskih i kanadskih dolara.
