Da je odvajanje novca 'po strani' važno, smatra 77 odsto građana, što je blagi porast u odnosu na 2013. godinu, kada je štednja bila važna za 74 odsto ispitanika.

Građani Srbije prosečno štede 4.200 dinara mesečno, što je za 15 dinara (0.003 odsto) više nego prošle godine, ali oko 10 odsto manje nego 2012. godine, saopštila je danas Erste banka.

Na predstavljanju rezultata ankete Agencije za tržišna istraživanja (IMAS), u kom je učestvovalo 500 ljudi, koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju, starijih od 15 godina, rečeno je da 44 odsto ispitanika mesečno odvaja od 2.000 do 6.000 dinara.

Od toga, 45 odsto se opredeljuje za „slamaricu”, ali građani koriste i štedne proizvode koje nude banke, od čega je najčešće zastupljena oročena štednja (devet odsto), životno osiguranje (devet odsto) i štednja po viđenju (sedam odsto).

Ispitanicima je bilo najvažnije da im je novac uvek na raspolazganju, a od sporedne važnosti su im nizak rizik i visoke kamete ili prinosi.

Da je odvajanje novca „po strani” važno, smatra 77 odsto građana, što je blagi porast u odnosu na 2013. godinu, kada je štednja bila važna za 74 odsto ispitanika.

Štednji najviše pridaju na značaju stariji od 50 godina (81 odsto), dok 72 odsto mladih, od 15 do 29 godina, misli da je važno štedeti, u odnosu na prošlogodišnjih 60 odsto.

Glavni razlozi za štednju građana su – predostrožnost zbog hitnih slučajeva i finansijske stabilnosti u starosti (72 odsto), odvajanje novca kako bi sebi nešto priuštili (43 odsto), renoviranje stana (36 odsto), putovanja (22 odsto), a bez specijalnog razloga štedi sedam
odsto ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da se u Srbiji blago popravio i stav o finansijskim investicijama – akcije, obveznici, fondovi.

Oko 41 odsto ispitanika smatra da će kamatne stope na depozite ostati na sadašnjem nivou, 24 odsto očekuje porast, dok se 21 odsto plaši daljeg pada.

Dugoročne planove o najboljim načinima ulaganja svog novca ne pravi 91 odsto srpskih štediša, od kojih je svega 17 odsto navelo da će u budućnosti više raditi na planiranju.

IMAS je istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama građana Srbije sproveo u septembru, na uzorku od 500 ispitanika. A ispitivanje je sprovedeno i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.