Margareta se 1995. godine preselila u Beograd, gde je godinama živela kao podstanar. Prirodno, poželela je sopstveni krov nad glavom, a atmosfera u državi je, kaže, te 2006. godine bila takva da se ohrabrivalo uzimanje kredita. Nije ni sanjala da će gorko zažaliti zbog te odluke.
Građani koji su uzeli kredit u švajcarcima muku muče sa otplatom, a država im, pored prividnih olakšica, ne pruža nikakve mogućnosti da srede svoje dugove prema bankama. Većina njih, i pored godina redovne otplate, i dalje nije odmakla dalje od isplata kamata, dok im je glavnica netaknuta. Jedan u moru takvih primera jeste slučaj Margarete Vidrić (39) iz Beograda.
– Suprug i ja smo kredit na 30 godina podigli u decembru 2006. godine, na iznos od oko 55.000 evra, odnosno 89.247 švajcarskih franaka – priča za Dnevno.rs Margareta, majka dvomesečnog deteta, što unosi dodatnu otežavajuću okolnost u finansijsku stabilnost njene porodice.
Margareta se 1995. godine preselila u Beograd, gde je godinama živela kao podstanar. Prirodno, poželela je sopstveni krov nad glavom, a atmosfera u državi je, kaže, te 2006. godine bila takva da se ohrabrivalo uzimanje kredita. Nije ni sanjala da će gorko zažaliti zbog te odluke.
– Prve rate iznosile su nam 446,11 švajcarskih franaka – po tadašnjem kursu to je bilo oko 21.926 dinara, odnosno približno 227 evra – priča nam dalje Margareta, dodajući da su suprug i ona kredit u švajcarcima uzeli jer nisu bili kreditno sposobni za onaj u evrima.
Da se kurs od tada pa u narednim godinama vrtoglavo menjao, najbolje ilustruje činjenica da je Margareti i njenom suprugu 30. aprila 2007. godine rata za kredit bila 446,11 švajcarskih franaka, od čega je samo kamata iznosila 331,78. Početkom februara 2009. godine stanje se značajno promenilo – rata im je iznosila 524,52 franaka, od čega je glavnica bila 94,91 a kamata 429,60 švajcarskih franaka.
– U vreme kada smo uzimali taj kredit, bio je hvaljen na sva usta. Guverner tada uopšte nije napominjao da su to rizični krediti – mislim da je to počelo da se pominje tek 2009. godine. 2010. godine, krediti u švajcarcima su totalno ukinuti, i svi smo ostali zaključani u njima, pa nemamo nikakve uslove za refinansiranje pod povoljnijim uslovima – ogorčena je Margareta, a kako kaže, komentari ljudi da “nije trebalo da se kockaju” uopšte ne pomažu. Uostalom, po kredit nisu ni otišli u kockarnicu, već u banku.
Sa stanjem ekonomije kakvo je trenutno u Srbiji, Margaretin suprug je u jednom trenutku ostao i bez prihoda, budući da mu tadašnja firma za koju je radio dve i po godine nije isplatila novac.
– U to vreme, moja cela plata je odlazila na isplatu kredita, a roditelji su nam davali novac za životne troškove – priseća se žena. Iako su danas, godinu dana kasnije, i ona i suprug zaposleni, finansijska situacija im nimalo nije olakšana.
– Naša poslednja rata iznosi 453,03 franaka, što je u odnosu na prvu ratu 52.537 dinara, odnosno 435,78 evra. Dakle, nama je rata maltene duplo viša u odnosu na prvobitnih 227 evra. Ne samo to, nego glavnicu nismo ni krenuli da otplaćujemo – ogorčena je s pravom Margareta. Podršku države, kaže, ni ona ni ostali korisnici kredita u švajcarcima nemaju, i sve nade polažu u Udruženje bankarskih klijenata “Efektiva”.
Da se sada vrati u tu 2006. godinu, kaže, ne samo da ne bi uzela kredit, već bi pobegla iz Srbije.
– Moja prijateljica koja se odselila u London je podigla stambeni kredit na 15 godina. Ona će u periodu od narednih par godina potpuno isplatiti kredit, dok ja svoj, iako ga otplaćujem gotovo deceniju, još nisam ni načela – zaključuje na kraju Margareta, koja će, ukoliko bude imala sreće, kredit otplatiti u svojoj 60. godini života.
