Spoljnotrgovinski deficit Srbije je 2013. godine smanjen za 25,2 odsto, na 4,47 milijardi evra, zahvaljujući za četvrtinu većem izvozu nego u 2012. godini.
To je saopšteno iz Republičkog zavoda za statistiku. Kako se navodi, po konačnim podacima, spoljnotrovinska razmena Srbije 2013. godine iznosila je 26,5 milijardi evra i bila veća za 12,8 odsto u nego u 2012. godini.
Pokrivenost uvoza izvozom je 2013. godine iznosila 71,1 odsto i veća je za 11,8 procentih poena nego 2012, kada je iznosila 59,3 odsto.
Izraženo u dolarima, vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije bila je 35,16 milijardi dolara što je za 16,6 odsto više nego 2012. godine. Izvoz Srbije u 2013. bio je 14,6 milijardi dolara, što je porast od 30,1 odsto, uvoz je iznosio 20,55 milijardi dolara uz rast od 8,6 procenata, tako da je deficit iznosio 5,9 milijardi dolara, što je za 22,9 odsto manje nego u 2012.
Srbija je najviše robe u 2013. godini izvezla u Italiju, za ukupno 2,38 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 1,74 milijarde dolara, a slede Bosna i Hercegovina sa 1,2 milijarde dolara, Ruska federacija (1,06 milijardi dolarara) i Crna Gora (851 milion dolara).
Najviše robe u 2013. godini Srbija je uvezla iz Italije, za 2,36 milijardi dolara, sledi Nemačka sa 2,25 milijarde dolara, Ruska fedracija sa 1,9 milijardi dolara, Kina sa 1,5 milijardi dolara i Madjarska sa 1,01 milijardu dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a sa zemljama članicama EU ostvareno je 62,3 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,76 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvoda od njih i raznih vrsta pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Izvoz Srbije u CEFTA zemlje iznosio je 2,76 milijardi dolara u 2013. godini, a uvoz 999 miliona dolara.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni Srbija je ostvarila je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, navodi se i dodaje da se od ostalih zemalja ističe i suficit sa SAD, Rumunijom, Ukrajinom i Italijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom (uvoz nafte i prirodnog gasa čini trećinu ukupnog uvoza ovih energenata) i Ruskom federacijom zbog uvoza nafte i gasa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom i Nemačkom.
Po odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu su najviše učestvala drumska vozila sa 2,17 milijardi dolara, zatim slede električne mašine i aparati sa izvozom od 1,12 milijardi dolara, povrće i voće sa 670 miliona dolara, žitarice i proizvodi na bazi žitarica (664 miliona dolara) i obojeni metali sa 646 miliona dolara. Izvoz tih pet odseka čini 36,1 odsto ukupnog izvoza, naveo je RZS.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila sa 2,5 milijardi dolara, nafta i naftni derivati 1,94 milijarde dolara, prirodni gas sa 918 miliona dolara, električne mašine i aparati sa 879 miliona dolara i medicinski i farmaceutski proizvodi sa 766 miliona dolara. Njihov uvoz čini 34,2 odsto ukupnog uvoza, navodi se u saopštenju RZS.
