Trenutne niske cene poljoprivrednih proizvoda, kakve već decenijama nisu zabeležene ni kod nas ni u svetu, stavile su naše paore na teške muke, piše "Dnevnik".

 

Ove cene nikako ne idu na ruku ni srpskoj prehrambenoj industriji. Silosi i magacini su prepuni, izvoz stoji, a kome i da prodamo našu robu kada je svi, što je najgore naši najbolji kupci i oni u koje smo se najviše uzdali – Rusi, imaju i previše.

Najmanje nam je u takvoj situaciji trebao pad rublje, ali koliko god zvučilo bezazleno, strmoglavljenje ruske valute pokosilo je naše izvoznike. Ruske su radnje prepune namirnica dobrano jeftinijih od naših, te nema računice po kojoj bi se srpskim poljoprivrednicima i prerađivačima, koliko god da su veliki ili udruženi, isplatio izvozni posao u Rusiju.

Da je tako, nisu nam potrebne analize tržišta i spoljnotrgovinske razmene – dovoljno je zaviriti u rusku radnju.

Novosadski “Dnevnik” imao je priliku da snimi cene u prodavnicama u Kirovu, najvećem gradu istoimene oblasti na severoistoku Rusije, oko 900 kilometara udaljenom od Moskve. Rafovi u ovom hladnom i snegom zatrpanom gradu u uralskoj oblasti su puni, hrane ima odsvuda, pa i one poreklom iz zemalja Evropske unije iako je na snazi trgovinski embargo, a politički odnosi između Rusije i EU zategnuti. Jeftinije je gotovo sve – od mesa i prerađevina, preko mleka i mlečnih prerađevina do voća, povrća, brašna, testenine…

Kilogram svinjskog karea bez kostiju košta 318 rublji (odnos evro – rublja je oko 85), što je oko 450 dinara. U srpskim marketima ova vrsta mesa košta upravo toliko. Svinjski but u ruskim radnjama je, doduše, skuplji nego kod nas (346 rublji, odnosno oko 490 dinara), ali su jeftinije druge vrste svinjskog mesa, kao i govedina i piletina. Juneći but u Rusiji košta 456 rublji (oko 644 dinara), a u našim marketima se samo na akciji može kupiti po 660 dinara, redovna cena mu je oko 700 dinara.Pileći bataci u ruskom marketu staju 159 rublji ili 224,5 dinara, dok su u našem 340 dinara. Kod belog mesa razlika je drastična – u Rusiji je ono 228 rublji (322 dinara), a u marketima u Srbiji oko 650 dinara.

Sirevi su takođe prilično jeftiniji – u radnjama u Kirovu tvrdi sirevi koštaju od 269,50 rublji (381 dinar), do 487,50 rublji (688 dinara). Malo koji iz velikog asortimana sireva (uvounih i ruskih) premašuju 500 rublji.

PREDUZIMLJIVI TURCI: Srbima do 35 godina nude besplatan smeštaj uz JEDAN USLOV

Jeftinija su i brašna, naročito crno i raženo koja su kod nas preskupa. Kilogram pšeničnog brašna u ovom ruskom gradu staje 35,50 rublji (oko 50 dinara) – kod nas ga je teško naći ispod 55, a pakovanje od kilogram i osamsto grama raženog je svega 36,90 dinara (52,2 dinara). U našim radnjama raženo brašno u kilogramskom pakovanju košta 63 dinara. Ulje je takođe u Rusiji jeftinije – staje 69,99 rublji ili 98,8 dinara, a naša najjeftinije košta 138 dinara. Jabuke u ovom uralskom gradu koštaju 84,50 rublji (oko 120 dinara), dok su u našim marketima od 100 do 300 dinara.

S jabukama ipak još i nekako možemo da se utrkujemo s konkurencijom i borimo se za prođu kod ovog značajnog svetskog kupca, ali sa ostalim proizvodima gotovo da nemamo šanse. O tome govori i statistika. Prošle godine beleži se pad izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu 2014. godinu. Na smanjenje je najviše uticao pad izvoza mesa, koji je 2014. beležio rekordne vrednosti od skoro 70 miliona dolara, ali je ove smanjen za preko 40 miliona. Nakon ohrabrujućeg rasta izvoza mesnih prerađevina koji je 2014. povećan 2,2 puta u odnosu na prethodnu godinu, prošle godine je zabeležen pad od preko 180 posto.

Najviše razloga za optimizam daje porast izvoza voća za oko 10 odsto. Međutim, na izvoz mesa, kobasica, salama, sireva i drugih proizvoda u Rusiju možemo zasad zaboraviti. Naročit je problem sa svinjskim mesom.

Ne treba smetnuti sa uma da prevoz naše robe, recimo, svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana.

I evropsko tržište, na koje, doduše, ne možemo izvoziti svinjetinu (niti ga koristiti kao drumski transport) zbog toga što svinje još uvek pelcujemo protiv bolesti kuge što Evropljani ne rade, prepuno je ovog mesa po sve nižim cenama. Prema pisanju britanskog poslovnog lista “Vikli tribjun” od pre par dana, u Nemačkoj je prošle nedelje cena polutki pala sedam evrocenti – na 1,24 evra i celo tržište je krenulo naniže.

Kako se navodi u izveštaju evropskog najmerodavnijeg izvora cena svinja “Vaeks”, u Holandiji polutke koštaju svega 1,15 evra, dok su tovljenici nemačkog “Tenisa” pali na 87 evrocenti. To znači da naše svinje nisu konkurentne, a o goveđem mesu i prerađevinama od mesa i mleka da i ne govorimo. I dok smo mi u ozbiljnom problem, sve više država pronalazi model za podršku stočarima tako što izdvaja znatne sume za marketing pri osvajanju novih tržišta. Evropska unija ima čak i kompenzacione fondove i time pokriva deo gubitka koje trpe izvoznici većine poljoprivredno-prehrabenih proizvoda zbog sankcija sa Rusijom. A mi..