Sastanku premijera Srbije Aleksandra Vučića sa privrednicima juče je prisustvovao i Miroslav Mišković vlasnik Delta holdinga.
Vučić je rekao da je čuo Miškovićeve predloge koji se tiču poljoprivrede i koji su, kako je naveo, bili smisleni.
– Predsedniče vlade, poštovane dame i gospodo…Danas želim da govorim o najvećem problemu u srpskoj privredi, a to je zapošljavanje. Zadržaću se na dve glavne oblasti – na poljoprivredi i na građevinarstvu. Poljopriveda je sigurno grana u kojoj imamo najveće šanse da povećamo zaposlenost, ali ona je istovremeno i najveći problem Srbije. Šansa je u tome što naš agrar ima visok potencijal, a problem je što je poljoprivreda, ovakva kakva je danas – u lošijem stanju od industrije. Radnik u Kraljevu, Šapcu, Zrenjaninu… ima platu koja nije velika, 300 ili 350 evra, ali seljak – ako obrađuje od 5 do 10 hektara – ne može da zaradi ni tu platu – ovim rečima je započeo svoje obraćanje Miroslav Mišković.
Mišković smatra da Srbija ima ograničene površine obradive zemlje te bi zbog toga država u ovom trenutku treblo da usvoji plan: koje kulture i na kojim površinama treba da budu uzgajane. Država ne može proizvođaču da nametne koju će kulturu da uzgaja. Ali kroz svoju agrarnu politiku itekako može da utiče i da stimuliše uzgoj određenih kultura, rekao je Mišković.
– Na primer: na parcelama koje se daju u zakup (750.000 ha, od kojih se 250.000 daje u zakup), država može da definiše visinu zakupa prema kulturama koje su zasejane. Te parcele su državne i država time sprovodi svoju agrarnu politiku, stimulišući proizvodnju kultura prema toj politici – rekao je Mišković.
Kao meru za povećanje zaposlenosti u ovoj grani Mišković nudi dva pravca razvoja poljoprivrede – to su voćarstvo i povrtarstvo.
Mišković smatra da proizvodnjom treba, pre svega, da se bave individualni poljoprivredni proizvođači, porodična i manja gazdinstva. Velike kompanije, kako je objasnio, treba da budu organizatori proizvodnje ali tako da obezbeđuju poljoprivrednicima sadnice vrhunskog kvaliteta, tehnologiju rada i petnaestogodišnji ugovor o otkupu.
– A ovaj ugovor pruža mogućnost kreditiranja od strane banaka uz direktne ili indirektne subvencije od strane države. Na ovakav način, 1 ha obezbeđuje dobit od 12.000 – 15.000 evra godišnje. Ali, da bi se do ove dobiti došlo, početna investicija iznosi oko 25.000 evra po hektaru. Dakle, investicije u poljoprivredi su ključna stvar i ja sam slobodan da kažem značajnije nego u industriji, posebno imajući u vidu da u poslednjih 20 godina ovih investicija u Srbiji nije ni bilo – rekao je on.
Mišković je naveoo i da u ovom trenutku Delta ima tri značajna projekta koja se nalaze pred realizacijom, a reč je o izgradnji velikog prodajnog objekta u retail parku u Novom Sadu, izgradnja nove poslovne zgrade Delta Holdinga i izgradnja šoping-mola na Autokomandi u Beogradu.
Vlasnik Delta holdinga je podsetio da ova tri projekta samo u građevinskom smislu, bez taksi i zemljišta, vrede oko 150 miliona evra.
– Za ove projekte budžeti Srbije i gradova u Srbiji dobiće između 20 i 30 miliona evra samo po osnovu naknada i taksi. Ono što je još važnije, na ova tri gradilišta biće angažovane srpske građevinske firme, odnosno biće direkno uposleno više od 6.000 građevinskih radnika, i to već u drugoj polovini ove godine – naveo je on.
Mišković je predložio da u oblasti izgradnje privrednici dobiju iste onakve uslove kakve imaju investitori u Sloveniji i Hrvatskoj.
– Dajte nam mogućnost da gradimo sa istom dokumentacijom koja je potrebna u ovim zemljama – zaključio je Mišković.
Na kraju obraćanja je pozdravio pokretanje inicijative da se sretnu predstavnici vlade Srbije i srpski privrednici jer, kako je rekao, takva ekonomska politika će imati podršku privrede i dovešće do veće zaposlenosti i boljeg života u Srbiji.
A šta je rekao Vučić?
Vučić je rekao i da je na sastanku s domaćim privrednicima, čuo i predloge vlasnika Delta holdinga Mirosvala Miškovića, koji se tiču poljoprivrede i koji su, kako je naveo, bili smisleni, a njegovo učešće na tom sastanku premijer je ponovo objasnio činjenicom da su dve Mišklvićeve kompanije među 200 najveći poreskih platiša.
– Zakon je jedno, sudovi drugo. Ne mogu da pozivam nekoga koga volim ili ne volim, pozivam onoga ko plaća poreze državi Srbiji. Čuo sam njegove predloge koji su bili smisleni – izjavio je Vučić.
