Promene zakona o prebivalištu i boravištu, koje su prvi put uvele obavezu stanodavca da podstanarima obezbedi prijavu prebivališta na adresi stanovanja, ni za jotu nisu popravili položaj građana bez doma u vlasništvu.

Najčešći razlog što najveći broj podstanara u Srbiji nema čistu prijavu boravka jeste opstrukcija stanodavaca, koji u strahu od plaćanja poreza ne žele sklapanje ugovora o zakupu stana.

Bez potpisanog papira stanari ostaju ne samo bez legalne adrese, već i prijave na biro rada, upis deteta u predškolsku ustanovu, parking mesto ispred zgrade i niz drugih povlastica dostupnih samo građanima sa urednim prijavama.

Da ni kazne, koje iznose između 10.000 i 50.000 dinara, nisu uspele da prinude gazde da omekšaju svoj stav potvrđuje i Mirko Mirković iz Udruženja podstanara “Velegrad”.

– Zakon poštuju samo retki veliki stanodavci koji uglavnom izdaju skupe stanove strancima – diplomatama, zaposlenima u stranim firmama ili studentima iz sveta – objašnjava Mirković.

“To zahtevaju sami stanari, kojima je legalna adresa potrebna radi naknade troškova stanarine”.

Precizni podaci o broju podstanara i stanova koji se izdaju u Srbiji ne postoje.

Procenjuje se da ih je u Srbiji oko 300.000, a da samo u Beogradu živi oko 100.000 građana bez sopstvenog krova nad glavom.

Udruženje “Velegrad” prošle godine upozorilo je Ministarstvo finansija da crno tržište izdavanja stanova u Srbiji državu godišnje košta skoro 50 miliona evra.

Izbegavanje plaćanja poreza na kiriju samo je jedan član u lancu nepoštovanja propisa, koje uglavnom puca po leđima najslabije karike – podstanara.

– Država je od 2009. do prošle godine propustila da naplati 233,5 miliona evra – kaže Mirković.

– U Srbiji ima 122.530 stanova čiji su vlasnici naveli da ih izdaju. Samo u Beogradu ih je 40.000. Na problem ukazuje i podatak da ih je 137.000 popisanih građana koji su naveli da su svoje stanove ustupili rođacima. To nije ništa drugo nego mimikrija zakupa, od koga štete imaju svi – i država i zakupci”.

Protiv nesavesnih zakupaca Poreska uprava se bori, ali samo po prijavama podstanara, koji se na ovaj korak odlučuju tek u slučaju konfklikta.

Efekat je zbog toga veoma mali, jer su oni u strahu od gazda izuzetno slabo motivisani da isteruju pravdu.

Dodatni problem je i što prijava protiv stanodavca može da se podnese samo na teritoriji opštine gde je prijavljen, zbog čega veliki broj potkazivača diže ruke od pravde.

Sve manja stanogradnja

Iako u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima izgleda da nove zgrade niču kao pečurke posle kiše, istina je da je stanogradnja u Srbiji poslednjih godina ne samo zastala, već je u osetnom opadanju.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. godini u Republici je izgrađeno svega 13.505 stambenih jedinica, ukupne površine 852.000 kvadrata.

Poređenja radi, godinu dana ranije pod krovom se našlo 15.200 domova, dok je 2011. niklo 18.500 stanova.



loading...