Svaki 11. nezaposleni dobija naknadu od države

Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji 8,8 odsto nezaposlenih dobija naknade, odnosno 9,9 odsto nezaposlenih muškaraca i 7,8 odsto žena, što je ispod svetskog proseka od 12 odsto, i proseka za Zapadnu Evropu koji iznosi 64 odsto.

Srbija je pri samom dnu u svetu po udelu nezaposlenih koji dobijaju naknade i pri dnu u Evropi po obuhvatu penzionog sistema, pokazao je danas objavljen izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR).

Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji 8,8 odsto nezaposlenih dobija naknade, odnosno 9,9 odsto nezaposlenih muškaraca i 7,8 odsto žena, što je ispod svetskog proseka od 12 odsto, i proseka za Zapadnu Evropu koji iznosi 64 odsto.

Od evropskih zemalja manji je udeo nezaposlenih koji dobijaju naknade u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, dok je situacija bolja u Crnoj Gori gde naknadu prima 35,6 odsto nezaposlenih, Hrvatskoj sa 20 odsto, Rumuniji sa 35,6 odsto i Bugarskoj sa 25,6 odsto, a najveća pokrivenost je u Nemačkoj i Austriji i iznosi oko 90 odsto.

U izveštaju se ukazuje na nejednakost u svetu u pogledu socijalne zaštite radnika za slučaj nezaposlenosti, rađanja dece, hendikepa ili nesreće na radu, jer izdvajanja idu od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Africi do 5,9 odsto u Zapadnoj Evropi.

U Srbiji ta izdvajanja iznose tri odsto, što je manje nego u većem delu bogatih zemalja, ali više nego u nekim zemljama regiona poput Crne Gore, Bugarske i Rumunije.

Sa druge strane, za penzije i druge vidove podrške penzionerima izdvaja se oko 13 odsto BDP-a, što je u samom vrhu i među zemljama s visokim prihodima, a na prvom mestu među zemljama sa srednjim prihodima među koje je Srbija svrstana, zajedno sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom, Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom.

Uprkos tome, Srbija je po udelu starijih ljudi u dobi za penzionisanje pri samom evropskom dnu, sa manje od 50 odsto, što je pri sredini među zemljama sa srednjim prihodima.

Po procentu ljudi starijih od 15 godina koji doprinose penzionim fondovima Srbija je pri dnu u Evropi, sa 61,1 odsto, a taj procenat u Evropi varira od 100 odsto u Švedskoj, Holandiji, Irskoj i Mađarskoj do 43,3 odsto u Albaniji.

U Izveštaju se ističe poguban uticaj mera štednje na socijalnu zaštitu, budući da je 122 vlada u svetu ove godine smanjilo javnu potrošnju, a posebno se ukazuje da samo 27 odsto svetskog stanovništva ima pristup potpunoj socijalnoj zaštiti.

– Uprkos uvreženom mišljenju, mere za sređivanje budžeta nisu se sprovodile samo u Evropi. Ustvari, ne manje od 122 vlade u svetu je smanjilo javnu potrošnju u 2014. godini, od čega 82 zemlje u razvoju – objasnila je direktorka odeljenja za socijalnu zaštitu MOR-a Izabel Ortiz.

Te mere, kako je objasnila, odnosile su se na reforme penzionih sistema, kao i zdravstvenih sistema i sistema socijalne zaštite i često su podrazumevale smanjenje pokrivenosti ili finansiranja sistema, ukidanje subvencija, smanjenje broja zaposlenih socijalnih i zdravstveih radnika ili ograničavanje njihovih plata.

Ocena Ortizove je da je teret sređivanja budžeta prebačen na stanovništvo u trenutku kada je teško pronaći posao, pa je podrška potrebnija nego ikad.

Generalna direktorka MOR-a Sandra Polaski ukazala je da je međunarodna zajednica 1948. godine kao univezalno ljudsko pravo prepoznala socijalnu zaštitu i zdravstvenu negu za decu, nezaposlene osobe radnog uzrasta koji su nezaposleni ili su doživeli nesreću, i za stare.

– Međutim, za veliku većinu svetskog stanovništva 2014. godine obećanje univerzalne socijalne zaštite još nije ispunjeno – navela je ona.