Dobro je poznato da se Italija bori s ekonomskom krizom, ali do sada nije bilo vesti o tome da je glavni grad te zemlje pred bankrotom.
Analitičari kažu da Rimu preti scenario koji je već viđen u Detroitu. A to je veoma crn scenario.
Nekadašnji američki centar automobilske industrije je bankrotirao, a grad je napustila većina stanovnika.
Bankrot je sprečen tako što je nova italijanska Vlada na čelu sa Mateom Rencijem odobrila Rimu isplatu 570 miliona evra. Prethodno su poslanici u italijanskom parlamentu odbili da iz finansijski iscrpljenog državnog budžeta isplate sredstva kako bi bio sprečen bankrot.
U zamenu za finansijsku pomoć Vlada premijera Rencija je naložila gradskim vlastima Rima da osmisle višegodišnji plan za dovođenje finansija u red. Takođe je rečeno da će, ukoliko bude neophodno, morati da budu privatizovana neka gradska preduzeća i da se proda deo gradske imovine.
Odlaganje neizbežnog
Novoizabrani gradonačelnik Rima Ignacio Marino izneo je veoma crn scenario za grad koji ima budžetski deficit od 816 miliona evra. Marino navodi da bi u slučaju bankrota mogao biti blokiran javni promet, a stali bi i privatni automobili jer ne bi bilo goriva. Gradom bi se kretala samo policijska vozila.
“Nećemo biti u stanju da isplatimo 25.000 plata u javnom sektoru, nećemo moći da kupimo gorivo za autobuse, nećemo moći da održavamo vrtiće i uklanjamo đubre”, rekao je Marino pre nego što je Vlada odobrila finansijsku pomoć.
Ukupan dug grada danas iznosi neverovatnih 14 milijardi evra i prema planu trebalo bi da bude vraćen do 2048. godine. Državne vlasti spašavaju grad svake godine još od 2008, zbog čega se sada već bune drugi gradovi širom Italije ističući kako nije pošteno da samo Rim dobija takav tretman. Pomoć Vlade, međutim, neće dugoročno rešiti problem. Nova drama uskoro bi mogla da uzdrma Rim.
Poređenja s Detroitom sve su češća. Tako je američki list “Vol strit džornal” neposredno pred finansijsku intervenciju vlasti objavio tekst pod naslovom “Večni grad na ivici bankrota u stilu Detroita”. Stručnjaci navode da je tim potezom samo kratkoročno odloženo neizbežno, pa bi Rim uskoro mogao doživeti bankrot kao i Detroit.
Šef gradskog veća u Rimu Mirko Korati otvoreno govori o mogućim posledicama:
“Bankrot glavnog grada Italije pokrenuo bi lančanu reakciju, koja bi snažno pogodila nacionalnu ekonomiju.”
Ekspresni tempo
Na drugoj strani pojedini analitičari smatraju da se panika namerno stvara s ciljem da bi se Rimu što lakše uvele dodatne mere štednje, kako navode, ekstremne mere štednje. Međutim, ako bi do bankrota ipak došlo, na doboš bi otišle i rimske nekretnine od ogromnog istorijskog i kulturnog značaja. Podsetimo, u Detroitu je nakon bankrota usvojen plan rasprodaje dela Instituta za umetnost.
Mediji u Italiji i Evropi uporno ponavljaju jednu te istu mantru: da su za finansijske probleme Rima pre svega krivi radnici u javnom sektoru. Konkretna analiza otkriva da Rim finansijski propada zbog raznih finansijskih derivata (izvedene hartije od vrednosti), a priča o javnom sektoru ima svoju agendu – olakšava uvođenje dodatnih mera štednje.
Naime, pre dve godine pojavili su se dokazi da su brojni italijanski gradovi nabavili derivate (sporazume između dveju strana kojima se određuje vrednost na osnovu očekivanih budućih kretanja cena imovine) i druge slične finansijske instrumente, što je znatno destabilizovalo situaciju. Među tim gradovima je i Rim. Istragu u tom gradu sprovela je zastupnica Karla Ruoko iz pokreta M5S, koji vodi Bepe Grilo. Ona je otkrila da je grad 2008. godine prijavio gubitak od čak 147 miliona evra iz devet derivata.
Pokret koji vodi Grilo ističe da se bori protiv korupcije, ali njegov krajni cilj je takođe politički. On ima za cilj ukidanje niza lokalnih uprava, od opština do provincija, jer se, kako ističe, radi o parazitima. Međutim, takav potez bi neminovno doveo do gubitka desetina hiljada radnih mesta, što je u svakako teškoj situaciji u Italiji ravno katastrofi.
I dok se Rim bori da preživi, kao uostalom i cela Italija, novi premijer govori o reformama koje će promeniti situaciju nabolje. Međutim, građani su skeptični, kao i neke njegove stranačke kolege. Renci (39) je najmlađi premijer u istoriji države. Pun je energije i najavljuje ekspresni tempo reformi. On planira rekonstrukcije javne uprave i rezanja prenaduvanog birokratskog aparata. Za Italiju bi to bila prekretnica, slažu se stručnjaci.
Italijani za izbore
Premijerove ekonomske reforme predviđaju olakšice za zaposlene i za poslovanje. To treba da bude priprema za strukturne reforme koje će osnažiti posustalu privredu. Renci je najavio da će biti smanjeni porezi na prihode, kojima će, prema njegovim rečima, oko 1.000 evra godišnje biti vraćeno u džepove desetak miliona Italijana koji mesečno zarađuju do 1.500 evra. Za privrednike on je najavio smanjenje poreza od deset odsto i istu stopu smanjenja izdataka za energiju.
Međutim, italijanski mediji su skeptični, kritikuju manjkavo političko iskustvo članova kabineta. „La Stampa” sumnja da će vlada biti u stanju da izvede zemlju iz najteže privredne krize nakon Drugog svetskog rata. Mediji smatraju da je problem što je Mateo Renci već treći premijer kojem mandat nisu dali birači, već predsednik države.
Zbog toga bi Italijani, kako pokazuju ankete, hteli da se na jesen održe novi izbori. I ne samo oni – i u redovima Rencijeve stranke može se čuti mnoštvo kritika. Kako navode, premijerovim reformama se najviše raduje Berluskoni. Kritičari tvrde da je Renci tamo gde jeste zato jer se očekuje da će brzo politički da izgori. Berluskoni bi zaista mogao da spekuliše o tome kako će se Renci idućih meseci potrošiti, jer su problemi s kojima je Italija suočena ogromni, a ni energični političar iz Firence, koji voli brza rešenja, nema čarobni štapić. Ako bi se stvari zaista tako odvijale, onda bi se njegova zvezda ugasila već pre idućih izbora.
Iako je Berluskoni pravosnažno osuđen i prisiljen da se povuče sa poslaničkog mesta u Senatu, on i dalje povlači konce u italijanskoj politici. Njegovi sledbenici od Rencija zahtevaju reforme, koje oni svih godina dok su bili na vlasti nisu sproveli. Renci će moći da se održi na vlasti samo ako bude mogao brzo da se pohvali nekakvim uspesima u reformama koje najavljuje.
Ali da bi se to dogodilo potrebna mu je podrška drugih stranaka. Naročito u parlamentu jakog Grila i njegovog Pokreta „5 zvezda”. Ali podrška s te strane ne dolazi kako za rešenje problema u Rimu, tako i na nivou cele države. Grilo je za novog premijera rekao da je deo kaste protiv koje se njegov pokret bori. Tako Renciju ne preostaje ništa drugo nego da se osloni na iste koalicione partnere, kao i njegov prethodnik Leta, ili čak da pokuša da u svoje planove uključi Berluskonijevu stranku Forca Italia. U svakom slučaju, rukovođenje zemljom u ovakvim okolnostima ukazuje na nemoguću misiju. Drama u Rimu to pokazuje na najbolji mogući način, jer ako bankrotira Večni grad – teško je očekivati da će se ostatak države spasiti.
