U domu za stare Svartedalens u Švedskoj pre pet godina sestre su dobile novo radno vreme od šest sati dnevno iako su primale platu kao da su radile osam sati. One su bile deo eksperimenta koji finansira švedska vlada, a čijij je cilj da se vidi može li kraći radni dan da poveća produktivnost. I došli su do zaključka - da je to moguće!

 

Pokazalo se da je 68 medicinskih sestara, koje su radile šest sati dnevno manje tražilo bolovanje u odnosu na one iz kontrolne grupe, koje su radile osam sati. Takođe, 2,8 puta manje su odlazile na odmor, potvrdio je Bengt Lorentzon, istraživač koji radi na ovom projektu.

 
“Ako sestre manje idu na odmor i ako su zdravije, to znači da će i kvalitet nege u ovom staračkom domu biti povećan”, dodao je on. Ne iznenađuje da su ove sestre 20 odsto bile srećnije i imale više energije da obavljaju zadatke na poslu. Ovo im je omogućilo da se njihova produktivnost u radu sa starijm licima poveća za čak 64 odsto.

Ipak, Svartedalens nije izolovan slučaj. Takvih pokušaja u Švedskoj je bilo i ranije. Slična inicijativa pokrenuta je i u Tojota servisnom centru u Geteborgu.

Amerikanci imaju osam dana plaćenog odmora

Ključni rezultat ove švedske studije – da se produktivnost može povećati ako se smanji broj radnih sati, eleminiše glavni kamen spoticanja globalizacije.

– Radni dan od šest sati nije dobro prihvaćen u mnogim zemljama jer su organizacije zabrinute da bi na taj način opala produktivnost, kaže Pramila Rao, profesor menadžmenta ljudskih resursa sa Univerziteta Marimaunt.

Bez obzira na ove pokazatelje malo je verovatno da će se SAD  uskoro orijentisati na kraće radne sate. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj,  Amerikanci rade oko 38,6 sati nedeljno. U proseku imaju manje od osam plaćenih dana odmora, a samo 3/4 radnika ima plaćeni odmor.

Mnogi su skeptični da će švedski model ikada zaživeti u Americi. Ipak, Džon Majnard Kejnes ne misli tako, on predviđa da će sa tehnološkim razvojem doći i do skraćenja radne nedelje, te da 15 radnih sati nedeljno treba da bude norma do 2030. godine.

Računica poslodavaca i kompromis

S druge strane, tu je i računica poslodavaca koji smanjenjem radnih sati, čak i sa povećanjem produktivnosti nemaju profit jer dodatno moraju da zaposle radnike. Tako je Svartedalens morao da aganžuje dodatnih 15 medicinskih sestara, koje su državi izbile iz kase 6.000.000 švedskih kruna.

Jedno istraživanje u Americi pokazalo je da bi radnicima više odgovarala “kompromisna” radna nedelja, tj. da kompanije ostave svojim zaposlenima da sami odlučuju kada će doći ili otići sa posla. Istraživanje je pokazalo da su radnici koji imaju veću kontrolu nad svojim planovima bili manje izloženi stresu i zadovoljniji su poslom.