Letnji meseci idealno su vreme za pronalazak sezonskih poslova i u Srbiji i u inostranstvu. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ti poslovi mogu biti paravan za trgovinu ljudima. Od početka godine zabeležno je pet radno eksploatisanih žrtava - dvoje u Srbiji i troje van zemlje.

 

Od naizgled dobre poslovne ponude do žrtve trgovine ljudima put nije dug. Dok se muškarci uglavnom suočavaju samo sa neisplaćenim zaradama, žene su najčešće prinuđene i na prostituciju. U nekim oglasima rizik se ne naslućuje, a zbog onih sumnjivih telefoni organizacija koje se bave trgovinom ljudima neprestano zvone.

Katarina Ivanović iz NVO “Astra” rekao je da ljudi nemaju previše luksuza da odbijaju rizične ponude.

– Čak i kada im naše konsultantkinje na SOS telefonu kažu da je određena poslovna ponuda rizična, oni nama često odgovaraju da oni nemaju drugu opciju i da im je to možda jedina šansa za posao i jedina šansa da obezbede egzistenciju za sebe i svojoj porodici – istakla je Ivanovićeva.

Mnogi od njih ne prijavljuju loša iskustva, pa se broj žrtava može samo nagađati. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji su tokom prošle godine dve osobe eksploatisane radno, a 21 seksualno – što je ujedno i najčešći oblik trgovine ljudima.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić rekla je da su u 2014. zbog objektivnih razloga vezanih za Olimpijadu u Rusiji imali pojačan oblik radne eksploatacije, to je bio period kada su muškarci bili žrtve trgovine ljudima.

– Već u 2015. godini opet se vraćamo na staru situaciju gde je opet dominantna seksualna eksploatacija, koja podrazumeva da su žrtve žene različitih uzrasta, i ono što nas posebno obeshrabruje jeste da je među 40 žrtava, 60 posto bilo maloletnih – navela je Kljajićeva.

Na pitanje kako sprečiti zloupotrebu, Jelena Hrnjak iz NVO “Atina” rekla je da je potrebno da se građani raspitaju pre nego što odlaze kod poslodavca da li je poslodavac registrovan u bazama podataka zemlje u koju idu.

– Najbolje bi bilo da imaju prethodno neke ugovore ako je to moguće. Jako je dobra i poželjna stvar da budu u kontaktu sa članovima svoje porodice i bližnjima, da se ne odvajaju od svojih dokumenata ili da uvek imaju kopiju dokumenta – rekla je Hrnjak.

Stručnjaci savetuju oprez i kada je reč o sezonskim poslovima u Srbiji, jer čak 90 odsto žrtava završi u lancu trgovine ljudima radeći u našoj zemlji.