Ako se osećate umornim i zaista mnogo sati provedete u poslu, zapitajte se da li svoje vreme ulažete u veštinu koju želite da usavršite ili ga samo trošite da biste bili na broju i u nadi da ćete jednog dana postati uspešni?
Koliko mislite da je potrebno vremena da neko postanete elita u svojoj branši ili majstor svog posla? Možda ćete pomisliti da je to individualno i zavisi od vrste posla, što je razmišljanje na mestu, ali postoji veoma precizan podatak koliko je potrebno godina baviti se određenim poslom i postati deo lige ‘majstora’. John Hayes, profesor kognitivne psihologije, bavio se ovom temom više od decenije i došao do neverovatnog zaključka.
Profesor je pažljivo izučavao ‘velike’ ljude, vrhunske stručnjake, top izvođače koji su se upisali u istoriju. Istraživao je njihov rad, trud, vežbu, izbore koje su pravili, iskustva koja su ih dovela do uspeha.
Počeo je sa velikim kompozitorima, hiljade njih, i želeo je odgovor na pitanje ‘Koliko im je trebalo da postanu ‘veliki’ od momenta kada su se zainteresovali za muziku?’, koliko je prošlo vremena dok nisu napravili prvo maestralno delo? Interesantno, ali taj broj je 10 – svima je trebalo 10 godina rada, vežbanja, izvođenja da bi počeli da stvaraju velika dela. (nekima je trebalo osam, nekima devet, ali 10 godina je zajednički za veliku većinu). Isto je i sa slikarima i poznatim pesnicima. Taj čudesni broj ’10’ pojavljuje se u još jednom istraživanju profesora Ericssona koji je dokazao da je čoveku potrebno 10 hiljada sati rada, vežbe, prakse da bi postao ekspert u svom polju.
I Hayes i Ericsson su išli dalje – pored broja godina i sati provedenih u radu, bavili su se i načinom na koji su radili poznati svetski ‘majstori’. Dokazali su da su svi radili i vežbali vrlo promišljeno, odlučno i smerno. Svaki trenutak posvećen svojoj veštini imao je svrhu i nisu se svojim poslom bavili samo radi veštine, broja sati i da bi na kraju dana bili mrtvi umorni, već su radili ‘pametno’.
Pravi primer ‘pametnog’ rada koji je savremen i kojeg će svako razumeti je opis Aubrey Danielsa, košarkaškog trenera:
– Razmislite o treningu dvojice košarkaša koji izvode slobodna bacanja. Prvi, A košarkaš, za jedan sat izvede 200 šuteva, dok drugi, B košarkaš, izvede samo 50. Šta radi drugi? Posle svakog šuta taj isti analizira, razmišlja o uglu, prošeta po terenu, popriča sa saigračima. Ako promaši, razmišlja da li je ruka bila opuštenija nego što treba, da li je šutirao više u levo ili desno i svakih 10 minuta analizira poteze. Recimo da su obojica jednako dobri košarkaši, koji mislite da će postati bolji šuter za samo 100 sati treninga?”
Mocart je bio genije, ali je svakako morao da vežba i čak je njemu trebalo 10 godina da napiše prvo istorijsko delo. Pikaso je bio i ostao ‘majstor’, ali i on nije prestajao da stvara ‘pametno’. Kad smo kod košarke, i Kobe Bryant je u ligi vrhunskih i poznat je po neumornim treninzima sa ciljem i pravi je primer za Ericsson-ovih ’10 hiljada sati’.
Možda vi kažete ‘Umoran sam. Radim 10-12 sati dnevno!’ i to je sigurno istina, ali taj umor i broj sati na kraju nisu dovoljni da biste postali vrhunski stručnjak. Na dnevnom nivou, možda i ne morate da radite toliko sati, ali neka svaki bude sa jasnim ciljem u proveden poslu koji je dobro osmišljen, promišljen i u tome budite odlučni. Nekada samo sat vremena usredsređenog rada donese neverovatne rezultate.
Ako se osećate umornim i zaista mnogo sati provedete u poslu, zapitajte se da li svoje vreme ulažete u veštinu koju želite da usavršite ili ga samo trošite da biste bili na broju i u nadi da ćete jednog dana postati uspešni?
