Međunarodni sporazumi o slobodnoj trgovini, sklopljeni u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, stvorili su ogromnu konkurenciju domaćim povrtari. Zbog niske otkupne cene, mnogi od njih su odlučili da dobar deo ovogodišnjih prinosa bace kao otpad.
Cene domaćih proizvoda drastično su oborene zbog višestruko jeftinijih proizvoda iz uvoza, a potražnja voća i povrća iz Srbije sve je manja. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.
– Tako se makedonski ili albanski paradajz prodaje po ceni od 90 dinara, dok cena domaćeg ide i do 160. Nešto je manja razlika između španske i domaće paprike, 100 prema 120 dinara, a drastična je kad je reč o uvoznom belom luku, koji stiže čak iz daleke Kine po ceni od 360 dinara, naspram 550 koliko košta onaj proizveden u Srbiji.
Kada je kupovna moć niska, cena diktira potražnju – kaže ekonomski zakon.
Poljoprivrednici kažu da su im zato tezge krcate, a kantari najčešće prazni. Baš kao i džepovi.
– Mi koji proizvodimo nešto ili ovi što više proizvode od mene ovde ljudi nemaju neki ekonomski interes kad dođu na pijacu ovde, nema ovde neke velike dobiti zarade, ovo je preživljavanje čisto – kaže za N1 Zoran, povrtar iz Obrenovca.
– To su hladnjače, znači treba to odlediti i osposobiti. Znači treba da mu daju veštačko disanje, što kažu, vodom da tuširaju. To je ritual. A ovo se seče svako jutro pre sunca u tri – navodi povrtar Miroslav Dragićević.
Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.
– Morali smo biti svesni u vremenu kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTE, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima – navodi Prostran.
Jedini načiin da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz zdušnu podršku države. Tako kažu u nacionalnoj asocijaciji voćara i povrtara.
– Mi sad ponovo pričamo da treba da revitalizujemo zadruge, koje su propale neizostavno i sad pričamo da u svakom selu treba da bude zadruga. Ne može da opstane u svakom selu zadruga i ne može da bude kao što su nekad bile da rade i voće i povrće i sir i kajmak i šta ja znam. Nego moraju biti kooperative, usko specijalizovane, gde će im biti tesne i regije pa i cela Srbija. Kao što su holandske operative. A nikako da u svakom selu pravimo zadruge, da pravimo biznis na ekonomskom groblju, tamo može biti parastos, a ne biznis – smatra predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije voćara i povrtara “Plodovi Srbije” Ratko Vukićević.
A bez reforme, uveren je Vukićević, parastos će se uskoro držati i većini domaće proizvodnje u poljoprivredi.
