Jedna neprecizno preneta informacija izazvala je zabunu među mnogima koji svoje račune plaćaju elektronski, odnosno preko interneta. Narodna banka je, naime, uputila dopis svim bankama kako bi sprečila da se onlajn servis koristi radi naplate provizije, odnosno kao poslovna delatnost. Iako je najpre saopštenje banke dovelo mnoge u zabludu da neće moći za svoje domaćinstvo i članove porodice da elektronski plaćaju račune, u NBS tvrde da to nije slučaj.

 

Želeli biste da platite registraciju automobila bez čekanja u redu, a nemate on-lajn nalog – može, ali košta. Ako to uradi agencija putem svog on-lajn naloga od vas će uzeti na primer 100 dinara, a banci će platiti 25 dinara. Razlika je njena dobit. Prema podacima NBS na ovaj način izvršeno je više od hiljadu transakcija u iznosu od osam miliona dinara.

– Kako je navedeni način plaćanja postajao sve masovniji, Narodna banka Srbije je bankama uputila dopis kako bi se blagovremeno sprečilo kršenje Zakona o platnim uslugama. Pogrešno je protumačeno da je dopis imao za cilj da onemogući klijente da vrše onlajn plaćanja, pod kojima se podrazumeva plaćanje računa za potrebe, na primer, svog domaćinstva, članova porodice, rodbine i slično – saopštila je Narodna banka Srbije.

To je i dalje moguće činiti, ali je protivzakonito uzimati proviziju.

– Prekršen je zakon o platnom prometu, jer to nije ideja, onda otiđite u poštu pa platite račun. Znači ideja e-bankinga i m-bankinga je da platite račune za svoje potrebe, potrebe svoje porodice, za stan u kome živite, a ne da pretvarete to u poslovnu delatnost – kaže Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Nesumnjivo je da ima zloupotreba, ali to se treba rešavati podzakonskim aktima, a ne pozivanjem na poštovanje zakona, smatra Dušan Uzelac sa portala “Kamatica”.

Tvrdi da pominjanje malverzacija u istom kontekstu sa on-lajn plaćanjem samo može da zaplaši građane.

– Osetljiv je ceo pristup elektronskom bankarstvu i kada neko i uđe u celu tu priču i oseti i praktične benefite cele te priče vrlo lako se vrati na staro kada ga neko opomene ili kaže da tu možda ima nekih nezakonitih radnji čak i ako on nema veze sa tim – kaže Uzelac.

Prema Zakonu o platnim uslugama, pored banaka i poštanskog sektora, platne usluge mogu pružati samo subjekti koji su za to ovlašćeni dozvolom koju izdaje NBS.