Strani investitori uglavnom u potrazi za stečajnom imovinom; Tržište interesantnije oportunistički opredeljenim ulagačima; Zbog velike potražnje a slabe ponude, cene iznajmljivanja poslovnog prostora u Beogradu najviše u regionu

Nedovoljno razvijena infrastruktura i loše zakonodavstvo, kao i nedostatak likvidnosti i netransparentnost tržišta, sprečavaju ozbiljniji dolazak stranih investitora u Srbiju, objavljeno je u izveštaju Mađarske Portfolio grupacije i Kraljevskog instituta ovlašćenih procenitelja, nakon nedavno održane međunarodne konferencije o tržištu nekretnina jugoistočne Evrope “SEE Property Business Forum” u Beogradu.

Jedno od najperspektivnijih tržišta u regionu koje tek počinje da se budi, potencijalnim investitorima nudi velike mogućnosti za ulaganje, ali uz koje istovremeno, zbog izražene korupcije i lošeg zakonodavstva ide i ogroman rizik.

Na konferenciji koja je okupila 150 stručnjaka iz svih zemalja jugoistočne Evrope, istaknuto je da se ulagači posebno interesuju za region Beograda, gde postoji velika potražnja za savremenim kancelarijskim prostorima, kao i maloprodajnim objektima. Broj poslovnih i maloprodajnih objekata po glavi stanovnika, značajno je manji u odnosu na ostale zemlje Centralne i Istočne Evrope, te ne čudi činjenica da su u Srbiji cene iznajmljivanja poslovnih objekata najviše u regionu.

Ovo predstavlja odličnu polaznu osnovu za investitore koji su voljni da dođu u Srbiju, međutim, nedostaci pravnog i regulatornog sistema ih u tome sprečavaju. Poteškoće koje imaju prilikom pripreme i planiranja projekata i nepredvidivost tržišta, predstavljaju najveći problem za strane investitore.

Nikola Senesi, član Kraljevskog instituta ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS), istakao je da se institucionalni investitori vise interesuju za kratkoročne investicije niskog rizika, a da je u Srbiji situacija upravo obratna. Zbog toga je domaće tržište interesantnije oportunistički nastrojenim investitorima koji gledaju laku zaradu. Strani investitori koji su bili prisutni na tržištu pre krize više nisu ovde, a ukoliko i jesu, uglavnom su u potrazi za stečajnom imovinom.

Klaus Gragaber, direktor Erste Grup Imorent za Srbiju, prišao je temi sa tačke gledišta institucionalni investitora.

“Mi u suštini razmatramo četiri faktora prilikom procenjivanja da li neka investicija ima šanse za uspeh: pažljivo se razmatraju podaci o investitoru, lokacija, kao i protok novca, jer je visina rate pre realizacije vrlo bitan faktor u tom pogledu. Na kraju se razmatra proporcija sopstvenog kapitala za koju su očekivanja u region relativno visoka. Pridruživanje Evropskoj Uniji za Srbiju predstavlja ključ uspeha koji bi obezbedio fundamentalno poverenje”.

Rudolf Ridl, takođe član RICS-a, veruje da bi, premda su uslovi investiranja i izlaza sa tržišta podjednako važni, valjalo da se investitori usredsrede na lokalno tržište, jer je to garancija održivog razvoja. On se složio da je pridruživanje EU od vitalnog značaja za Srbiju.

“Uvažavanje svih zahteva EU čini tržište transparentnijim i međunarodnim ulagačima će sasvim sigurno obezbediti pozitivan ishod razvojnog projekta”, rekao je Ridl.

“Ne radi se ovde samo o pridruživanju EU, već i o adaptiranju zakonskog i regulatornog okvira za industriju uopšte, a sve to kako bi tržište bilo bezbednije i transparentnije”, zaključio je Nikola Senezi.