Više cene žitarica, mleka, stočne hrane, ali i prodaja stoke po znatno nižim cenama - posledice su koje nas očekuju ako se period suše nastavi, smatraju stručnjaci.

 

Najavljen tropski talas u narednom periodu može doneti mnoge probleme srpskoj poljoprivredi, pa tako, ukoliko ne padne preko potrebna kiša, suva zemlja i vrtoglavo visoke temperature loše će se odraziti na srpsku poljoprivredu.

 
Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije” rekao je za “Blic” da srpski poljoprivrednici ne mogu očekivati rekordan prinos kao što je bio prošle godine.

Još uvek se ne radi o elementarnim katastrofama, ali ako bi se ovakvo vreme nastavilo i proširilo na celu zemlju, prognoza nije dobra. Sušom je pogođen deo Banata i Negotinska Krajina. Bačka je redovno dobijala kišu, Srem pomalo, dok centralna Srbija ima više padavina nego što je potrebno – ocenio je Vukosav Saković.

Trenutno stanje, smatra on, kaže da će prinosi biti na nekim višegodišnjim prosecima – suša trenutno liči na 2015. godinu, ali smo još uvek daleko od katastrofalne suše 2012. godine.

Kada je reč o mogućem rastu cena, Saković kaže da je veći problem što će Srbija imati manje robe za izvoz.

Sušu ćemo više osetiti kroz smanjene količine koja je predodređena za izvoz, nego kroz enormni rast cena. Ukoliko se suša nastavi u narednih deset dana, u nekim delovima zemlje biće izvesno manji rod – objašnjava Saković.

Manja proizvodnja za 10 odsto

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenio je da poljoprivrednici ove godine mogu očekivati nižu proizvodnju nego lane i to za pet do deset odsto proizvodnje.

 

Najveći uticaj na fizički obim proizvodnje ima kukuruz, on je danas odlučujuć. Ukoliko kukuruz omane, imaćemo bićemo u velikom minusu – priča Prostran.

Kako kaže, za očekivati je da dođe do izvesnog pomeranja cena naviše.

Cena pšenice je malo porasla, te je zasigurno da će cena žita porasti ukoliko ne bude padavina – kaže Prostran.

Pšenica, kukuruz, ulje, šećer, soja – proizvodi su na čiju cenu utiču svetska kretanja, smatra naš sagovornik. Ipak, po njegovom mišljenju, soja će najviše nastradati.

Preko 200.000 hektara soje je zasađeno! Suncokret, s druge strane, bolje izdržava sušu, kukuruz tek u drugoj polovini jula formira klip, a soja tada formira i puni mahune – objašnjava agroekonomski analitičar Prostran.

Skuplja stočna hrana – jeftinije meso

On je još dodao da osim Srbije, zbog visokih vrućina trpe usevi i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Rast cene žitarica poskupeće i stočnu hranu. Tada, javiće se novi problemi za srpskog seljaka, ocenjuju veterinari.

Skuplja cena žitarica automatski podiže i cenu stočne hrane. Paradoksalno je, ali, ukoliko hrana poskupi, stoka će biti jeftinija. Narod neće imati novca da prehrani stoku, te će je onda prodavati po bagatelnim cenama – kaže dr vet. med. spec Čedomir Janković.

S obzirom da Srbija ima tri sušne godine, pa jednu “normalnu”, on takođe smatra da polako ali sigurno postaje besmisleno sejati kukuruz, jagodu, malinu, a nemati zalivni sistem.

 

Pored poskupljenja stočne hrane, velike vrućine povećavaju šansu i od toplotnog udara.

Duga ispaša na livadama preko dana može prouzrokovati da krave dobiju toplotni udar. To dalje implicira da krave od pretrpljenog stresa i šoka daju i do 30 odsto manje mleka – zaključuje dr Janković.

Osim toplotnog udara, do smanjenja količine ali i rasta cene mleka uticaće upravo – poskupljenja stočne hrane.

Ukoliko seljak nema sredstava da prehrani stoku, ili će je prodati ili poslati u klanicu. To automatski smanjuje broj grla a samim tim smanjuje se i količina mleka – objasnio je dr Janković.

Ako bi se to desilo, mogao bi nas zadesiti scenario iz sušne 2012. godine, kada su mleko i mlečni proizvodi domaćih proizvođača poskupeli za dva odsto.



loading...