Kako sa mesečnim primanjima preživeti ceo mesec i platiti sve troškove, pitanje je koje muči većinu građana Srbije.

Statistika kaže da je tročlanoj porodici u Srbiji za mesečne troškove potrebno mnogo više od jedne prosečne plate.

Osnovne potrepštine, ali i plaćanje računa za većinu građana su najvažnija stavka.

Kupovina na odloženo, rasprodaje i akcije, za većinu su rešenje.

“U kafanu jedino ne idem, sve ostalo trošim. Ne kupujem na rasprodajama, imam pristojnu penziju”, rekao je jedan građanin.

 

“Racionalno samo organizovanje, planiranje i trošenje. Koristim rasprodaje, naravno”, naveo je drugi.

“Odričem se malo tako da idemo u goste. Svega mogu da se odreknem, ali ne mogu rada”, naglasio je treći.

Udruženja potrošača navode da građani uglavnom kupuju hranu i robu slabijeg kvaliteta kako bi uštedeli. Na drugoj strani, prodavci posežu za sniženjima uglavnom pred istek robe koju prodaju.

“Ček na poček, odloženo plaćanje koje daju trgovci sve su to obaveze koje sustižu potrošača sutra i sutra će imati manju kupovnu moć. Dakle, u ekonomiji nema razloga da se zavaravamo. Treba živeti u skladu sa realnim mogućnostima, ali svi bi morali da se prilagode toj realnoj kupovnoj moći”, smatra Petar Bogosavljević, iz Pokreta potrošača.

Beograd i okolina na jednoj strani sa najvećim platama, ali i visokim troškovima života, a na drugoj strani Leskovac i Kraljevo nalaze se na spisku gradova u kojima se teško živi.

“Nažalost tačno je da najveći deo plate ode na hranu. Činjenica je da smo mi malo ili relativno malo tržište i da bi moglo povećanjem privrednih subjekata u ovom slučaju trgovinskih lanaca, ima tu prostora da cene odu dole i da praktično dođe do ujednačavanja”, naveo je Mladen Radović iz Ministarsva trgovine.

Rešenje ovog problema, kako navode u resornom ministarstvu, jeste ravnomeran regionalni razvoj. To je međutim posao za koji je potrebno vreme, a rezultati ne mogu da se vide preko noći.