Švajcarci su na današnjem referendumu masovno odbacili uvođenje osnovnog bezuslovnog prihoda za svakog, predlog koji je izazvao velike rasprave u zemlji.

 

Glasačka mesta zatvorena su u podne, a konačni rezultati referenduma očekuju se večeras. Međutim, prema nacionalnoj projekciji koju je objavila televizija, 78 odsto Švajcaraca odbacilo je predlog za obavezni osnovni prihod za sve.

 
Iako ideja zvuči utopistički, aktivisti su pre gotovo tri godine uspeli u Švajcarskoj da sakupe 116.000 potpisa kojima građani traže održavanje referenduma o tom pitanju.

Nakon svečanog primanja potpisa za uvođenje BTD-a, švajcarska vlada je u skladu sa obavezama, raspisala referenduma.

Švajcarski su građani tako prvi na svetu koji su referendumom odredili treba li da im država svaki mesec isplaćuje određenu sumu novca za pokrivanje osnovnih životnih troškova, bez obzira na to koliko su bogati ili koliko zarađuju, odnosno treba li u Ustavu da stoji takva obveza.

Inicijatori referenduma, u skladu sa troškovima života u Švajcarskoj, predložili su da visina iznosa BTD-a za odraslu osobu bude 2.500 švajcarskih franaka mesečno i 625 franaka za dete. Predložili su takođe da tu naknadu dobija svaka osoba u Švajcarskoj, od rođenja do smrti, bez obzira na to radi li ili ne i bez obzira na to da li je švajcarski građanin.

Jedino na taj način, smatraju, država bi svakome omogućavala dostojanstven život, iskorenila bi bazično siromaštvo i omogućila svakom čoveku da iskoristi svoje potencijale.

Vrlo brzo nakon predanih potpisa švajcarska vlada je objavila preporuku kojom je građanima savetovala da odbiju takvu ideju na referendumu jer bi mogla da ima “značajne negativne posledice na švajcarsku ekonomiju i socijalni sistem”.

U bazičnoj evaluaciji koju je objavila, naglasila je kako bi uvođenje BTD-a moglo dovesti do ozbiljnog pada broja zaposlenih, posebno u lošije plaćenim zanimanjima, među onima zaposlenima na skraćeno radno vreme kao i među ženama i majkama.

I taj okvirni iznos se odnosio na modifikovanu verziju BTD-a koji se ne bi isplaćivao svima, nego samo građanima Švajcarske sa najmanje tri godine boravka u zemlji (kako bi se sprečila navala migranata) i onima koji ne rade ili zarađuju mesečno manje od 2500 švajcarskih franaka.

Onima koji zarađuju više od tog iznosa, uvođenjem BTD-a samo bi se reklasifikovala postojeća primanja: prvih 2.500 franaka smatralo bi se podmirenim BTD-om, koji bi osoba nastavila da prima i ako ostane bez posla. Onima koji zarađuju manje od BTD-a, država bi doplaćivala razliku.

Od jeseni 2013., kad su uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa, situacija se u Evropi bitno promenila: ideja je bila sve glasnija, organizovan je niz kongresa, sve veći broj država je ozbiljno ocenio ove ideje, Holandija je najavila da će krenuti sa pilot-projektom BTD-a u Utrehtu, a Finska, kao prva država na svetu, najavila je da će BTD uvesti 1. januara 2017. godine.