Mnogima je ovaj posao doneo drastičnu promenu životnog stila, ali dobra zarada čini da se stanovnici gradova brzo i lako odlučuju za život na selu.
Proizvodnja kalemova vinove loze, voća i cveća može biti veoma unosan posao. Najveći proizvođači i izvoznici kalemova u Srbiji žive u okolini Trstenika. Isključivo od ovog posla žive mnoge porodice, a sada kada je država odlučila da ih subvencioniše, mnogi će odlučiti da se vrate na selo i započnu da se bave kalemljenjem. Čak 85 odsto proizvoda sa ovog područja se izveze, uglavnom u istočnu Evropu i Rusiju.
– Kalemarstvo je posao koji se može naučiti, ali sa malo većim odricanjem. Porodice se vraćaju na selo. Moja i još šest-sedam porodica koje su zaposlene kod mene, živimo isključivo od kalemarstva. Prihod zavisi od realizacije i tržišne cene. Ako se slože kockice, može lepo da se živi. Godišnje proizvedemo 100.000 loznih kalemova i oko 400.000 voćnih sadnica – priča Žarko Brzaković iz Stragara kod Trstenika.
Kalemar i njegov pomoćnik vezivač mogu dnevno da iskaleme 3.500 kalemova, a zarada na 1.000 kalemova može da ide i do 35 evra.
Kako je za “Blic” objasnio ovaj kalemar, ako biste počeli da se bavite ovim poslom, koji može biti isplativ jer se na jedan uložen dinar dobijaju dva, potrebno je bar 100.000 sadnica, hektar kvalitetne obradive zemlje, i bar 20.000 evra ulaganja.
– Kalemar i njegov pomoćnik vezivač mogu dnevno da iskaleme 3.500 kalemova vinove loze. Tako da je potrebno da u startu imate bar tri radnika koje morate da platite – kaže ovaj kalemar iz Stragara.
Recimo, za hiljadu iskalemljenih sadnica ruža možete da zaradite 35 evra, a kada se porodično radi, onda dnevno može da se iskalemi i 3.000 sadnica. To znači da porodica može da zaradi stotinak evra dnevno. Za kalemljenje 40.000 sadnica treba dvadesetak dana efektivnog rada, što je za početnike sasvim dovoljno, a tako se može zaraditi i do 1.400 evra mesečno.
Raca Pantelić iz Selišta kod Trstenika godišnje proizvede čak 500.000 kalemova vinove loze. On kaže da za ovaj posao morate biti spremni, da imate vešte ruke, ali i dobre učitelje.
– Postoje firme sa kojima imamo sklopljen ugovor i onda one od nas otkupljuju određeni broj kalemova. Takođe, jedan deo prodajemo vinarijama, ali nešto i izvezemo. Kalemarstvo traži puno odricanja, ali s druge strane može da donese i zaradu – navodi Pantelić.
U budžet Srbije je 2017. godine po prvi put uvedena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica, odnosno kalemarima. Milena Turk, poslanica iz Trstenika koja je prošle godine bila inicijator donošenja pravilnika za podsticaj proizvodnje sadnog materijala, kaže za “Blic” da su predviđena sredstva do 500.000 dinara po korisniku.
