Voće i povrće u supermarketima jeftinije je za 10 do 50 odsto nego na zelenim pijacama u većim gradovima.

 

Jeftinije nego u prodavnici može da se pazari jedino na kvantaškim pijacama koje nisu baš tako blizu, pa uglavnom nisu izbor za svakodnevnu kupovinu. Dakle, zelena pijaca već dugi niz godina nije ono što je bila.

Istraživanje Blica je pokazalo da je najveća razlika u ceni između voća i povrća na pijaci i u prodavnicama u Beogradu čak duplo, dok je najmanja u Nišu gde je pijaca skuplja svega 10 odsto.

Povrće u supermarketima jeftinije je 10-50 odsto nego na pijaci, a Vera Vida iz Centra potrošača Srbije kaže za Blic da je takav odnos cena pokazala i njihova analiza koja se radi na nedeljnom nivou.

U velikim prodavnicama se roba nabavlja u velikim količinama, zbog čega je nabavna cena u startu manja jer se obično dobije popust na količinu.

Druga stvar je ta što trgovci na voće i povrće ne stavljaju velike marže jer je reč o robi koja je lako kvarljiva, ne može dugo da stoji i njihov cilj je da je što pre prodaju, objašnjava Vida.

Velike trgovine robu često nabavljaju i direktno od proizvođača. S druge strane, na pijaci pravih proizvođača ima toliko da možete da ih nabrojite na prste jedne ruke, uglavnom su to nakupci i preprodavci koji dižu cene.  Ono zbog čega građani danas idu češće na pijacu su sirevi i mlečni proizvodi, kaže Vida.

Pravilo da cene zavise od sredine i standarda ljudi koji žive u tom gradu, u Srbiji ne važi. Beogradska zelena pijaca jeste najskuplja, ali prosečna plata u prestonici je daleko viša nego u bilo kom gradu u zemlji.

Oni sa prosečnom platom od oko 50.000 dinara mogu da kupe određenu korpu 22 puta na pijaci, a u supermarketu čak 33. Od sedam gradova u kojima su poređene cene povrća, najjeftinija pijaca je u Nišu.

S druge strane Loznica, koja ima najmanju prosečnu platu u odnosu na ostale gradove, po skupoći je odmah iza Beograda.