Stambeni krediti indeksirani u evrima nikada nisu bili povoljniji. To je rezultat istorijski niske, odnosno negativne kamate na evro od minus 0,25 odsto. Međutim, ekonomisti smatraju da će za najmanje godinu dana ili dve te kamate početi da rastu, pa oni koji planiraju uzimanje stambenih kredita moraju da vode računa da oni jednog dana mogu i da poskupe.
Stambeni kredit na 30 godina mnogima rešava životne probleme. Ali, ovako istorijski niske kamate na stambene kredite koji su između 2,5 i 3,2 odsto neće biti trajne. Već za godinu – dve promenljivi deo kamate koji je vezan za evro mogao bi da promeni situaciju. Stručnjaci zato predlažu da se stambene pozajmice ne uzimaju na rok duži od 15 godina.
– Građani koji procenjuju svoju platežnu moć shodno dohotku domaćinstva i kapaciteta koji moraju da plaćaju kredit treba da budu svesni da uzimaju takav zalogaj ili obim kredita za rešavanje zaista stambenog potreba koji će moći kao domaćinstvo u celini i kad neko izgubi posao i kad neko u porodici dobije posao može da otplaćuje kredit – kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na primeru kredita od 60.000 evra uzetog na 25 godina sa kamatom od 2,5 odsto godišnje i učešće, trenutna rata je 215 evra. Ukoliko bi kamata na evro porasla za dva procenta, tada bi i ukupna kamata na isti kredit porasla na 4,5 odsto, a rata na 265 evra, odnosno ostatak duga u celom isplatnom periodu za čak 15.000 evra.
Da li i koliko će stambeni krediti da poskupe pre svega zavisi od dužine otplatnog perioda od visine učešća ali i cene stanova koji opet zavise od standarda stanovništva za koji kažu da će u narednom periodu da raste.
– Čak i da u nekom narednom periodu dođe do skoka euro ribora do 11 i po odsto sama tara kredita od 50.000 evra će se promeniti za nekih 40 do 45 evra što je apsolutno relativno mali rast kamate da bi značajnije uticao na potražnju klijenta uticao na potražnju klijenata na tržištu nekretnina u Srbiji i Beogradu – kaže Dragan Jovanović, direktor “Hedonije,” stručnjak za nekeretnine.
U Srbiji ima oko 100.000 stambenih kredita u šta je plasirano 380 milijardi dinara. Interesovanje za stanove je veće od ponude jer se svaki treći stan ne kupuje preko kredita već ušteđenim ili na neki drugi način zarađenim novcem.
