U savremenim uslovima tradicionalne tehnologije gradnje su dovele do višeslojnih konstrukcija sa njihovim specificnim problemima. Zidovi od cigle ili drveta se obično dopunjavaju slojem termoizolatora. U višeslojnim konstrukcijama problemi obično nastaju na granici slojeva.
Jedno od pravila gradnje takvih toplih zidova je to da između izolatora i susednih nosećih ili odvojenih slojeva ne sme da bude vazdušnih rupa. U protivnom, dolazi do skupljanja vlage i kao posledica toga se javlja narušavanje termozaštite, buđ, ubrzano propadanje gradnje i slično. Ukoliko nije predviđen ventilacioni otvor, izolator mora da u potpunosti bude zaptiven!
Razumljivo je teško da se u procesu gradnje ispune ti uslovi usled jasnih objektivnih i subjektivnih razloga. Kod SIP panelaposebnog načina gradnje koji se primenjuje u svetu, koji su lepljeni u fabrickim uslovima pod presom nema vazdusnih otvora. Stavise, SIP panelima nije potrebna dopunska izolacija od vlage. Kod SIP gradnje nema problema koji su svojstveni viseslojnim konstrukcijama.
U tom odnosu, zid po SIP principu je slican zidu od kamena, drveta, cigle, s tim sto se jedno primecuje- po termoizolaciji je nemoguce porediti takve zidove. Kod SIP tehnologije postoji sjajan potencijal u sferi gradnje energoefikasnih objekata jer tako izgradjeni objekti cuvaju toplotu kao termos.
Da bi dostigao takve pokazatelje zid od cigle mora da bude 15 puta deblji nego SIP paneli. Americki istrazivaci ( Oak Ridge National Laboratory) su objasnili da je pri jednakoj debljini zid od SIP panela prakticno dva puta topliji nego zid klasicnom montaznom objektu, kod kog se koristi staklena vuna. Cvrsti izolatori kod SIP panela znacajno vise su efikasni, nego obicni izolatori od mineralne vune koji se primenjuju kod montazne gradnje, potrebno 250 mm staklene vune, da bi se doslo do stepena termoizolacije SIP-a sa slojem stiropora 150 mm. Vremenom dolazi do snizenja toplotnih karakteristika montaznog zida zbog hidratacije i skupljanja staklene vune. Prilikom zbira gresaka pri izgradnji montaznih zidova sav trud u borbi za termoizolaciju moze dovodi do neuspeha.
Konstantna ekonomicnost: vlasnici objekta od SIP panela ce placati za njihovo zagrevanje nekoliko puta manje ( po nekim procenama od 5 do 6 puta), nego vlasnici „tradicionalnih“ zgrada. Novac koji je ustedjen je samim tim zaradjen. U tom smislu objekat od SIP panela je isplativa investicija. Nasi obracuni su pokazali da zamena zidova od cigle debljine 500 mm zidovima po SIP principu od 174 mm u u dvospratnici , gde korisna povrsina iznosi 130 metara kvadratnih, godisnje stedi do 30 000 kilovat sati elektricne energije za grejanje!
Danas je zagrevanje zgrade po SIP tehnologiji skupom strujom moc mnogih. Postoje odredjena ekonomska razmatranja u korist toga vida energije. Troskovi instalacije elektroprovodnika (elektrokonvertora, infracrvenih grejaca i dr.) su minimalni u poredjenju sa sistemima grejanja gasom, tecnim ili tvrdim grejanjem. Novac, koji je potreban za prikljucenje objekta na glavni vod grejanja, dovoljan je za stalno zagrevanje po SIP tehnologiji tokom mnogih godina.
Maksimalna jacina koja je neophodna za zagrevanje SIP objekta je mnogo niza od tradicionalnog 1 kilovata na 10 metara kvadratnih ( po nasem iskustvu u proseku oko pet puta je niza). U svojstvu rezerve moguce je postaviti pec, kamin ili generator male jacine, u slucaju nestanka struje. Ukoliko se sve ispravno odradi- postave energetski efikasni prozori i vrata, naprave toplotni podovi ( u tom slucaju od SIP-a kao varijante), onda ce osnovni troskovi u SIP objektu otici na zagrevanje cistog vazduha za ventilaciju prostorije, sto po savremenim normama cini samo 10-15% opsteg obima toplote, ali je i tu toplotu moguce sniziti rekuperatorom. SIP objekti se brzo zagrevaju na racun malog kapacititeta zidova.
Objekat sa masivnijim zidovima je teze zagrejati. Proracuni pokazuju da je za zagrevanje objekta sa zidovima od cigle potrebno utrositi oko 30 puta vise energije, nego za zagrevanje objekta od SIP panela sa istom tom upotrebnom povrsinom. Zbog velikog toplotnog kapaciteta zidova od cigle mnogi gradjani se u danasnje vreme okrecu lozacima, jedva uspevajuci da za vreme slobodnih dana zagreju svoje vikendice, da bi ih ponovo ostavili da se „zamrzavaju“ do sledeceg dolaska. Zato je vikendica od SIP panela idealno resenje. Kod SIP objekata postoji velika toplotna inercija na racun visokoe toplotne otpornosti zidova!
Praksa pokazuje da toplota koju sakupe stvari, namestaj omoguci dovoljno za odrzavanje prijatne temperature pri iskljucivanju grejanja tokom duzeg vremena. Cak i za vreme jake zime prilikom iskljucivanja grejanja na dan, temperatura unutar prostora u objektu od SIP-a od 174 mm pada za svega nekoliko stepeni.
U poredjenju sa objektima od cigli, betona i drveta, SIP objekti su veoma lagani. Jedan kvadratni metar zida od SIP-a tezi svega izmedju 15 i 20 kg, dok tezina metra kvadratnog obicnog zida od cigle moze da dostigne tone. To dozvoljava da se znacajno snize troskovi prilikom postavljanja temelja. U slucaju kada je zemlja meksa, laksi objekat je bolje resenje.
Nadgradnja postojecih spratova i lagana konstrukcija su nezamenljivi.
Pravljenje zidova po SIP tehnologiji je danas najmanje skup nacin gradnje u potpunom smislu reci. Medjutim, ukoliko se porede konstrukcije sa istim termozastitnim karakteristikama, onda usteda prilikom koriscenja SIP-a cini stotine procenata. Ukoliko vam se dopada spoljasnji izgled zidova od lepljenih greda ili balvana, onda samo treba obloziti SIP oplatom koja imitira grede (balvane). Spoljasnji zidovi su isti kao drveni ali su jevtiniji, brzi za postavljanje i sto je najglavnije, bolji za izolaciju.
Zidovi od SIP-a dopustaju zavrsni deo od dekorativnoj cigli ili dekorativnim fasadnim panelima. Izbor je veliki- od keramickih dekorativnih plocica do plocastih termopanela koji se slazu odozdo navise. Gradnja SIP panelima nije samo usteda u materijalu. Nije potrebna ni nekakva specijalna tehnika za koju je cesto neophodna organizacija pristupa i slicno. Usteda na vremenu: stope gradnje SIP panelima oko deset puta prevazilaze tradicionalnu tehnologiju. Kompletan objekat prosecne velicine 150-200 metara kvadratnih tim moze da napravi za manje od dve nedelje. Kratak rok izgradnje je veoma vazna prednost SIP tehnologije.
Zidovi od SIP panela imaju ravnu povrsinu. To snizava rashod energije, vremena i novca na zavrsavanje. Ploca od OSB-3 koja je celom povrsinom zalepljena na stiropor se ne savija pod uticajem spoljasnjih sila, kao sto bude kod materijala koji su od ploce postavljene na ram ili oblozene letvama! To znaci da zavrsni deo SIP zidova ne propada vremenom. Gips kod SIP objekata se cesto stavlja na SIP bez vodecih metalnih profila.
To kod ustede sredstava i vremena dovodi do trostruke dopunske prednosti: povecava se bezbednost od pozara zidova usled odsustva vazdusnog prostora koji uticu na razbuktavanje plamena; poboljsava se izolovanost od buke. Na zid od SIP-a, koji je cak doteran tako krtim materijalom kao sto je gips, na svakom mestu uz pomoc obicnih vijaka je moguce okaciti najtezu policu. Jacina, neophodna za to da se izvadi vijuk od OSB-3 12 mm je veca od 130 kg. i to po normali na povrsinu zida, pri cemu polica vuce srafove!
Zbog toga se SIP paneli cesto primenjuju i za pravljenje unutrasnjih pregrada kod kanadskih objekata. Posle dorade gipsom ili drugim nezapaljivim materijalima za ploce (GVL, SML i sl.) bez vazdusnih otvora, zidovi od SIP-a se priblizavaju izgipsanim kamenim zidovima- oni su veoma izdrzljivi i dugo se suprotstavljaju vatri. Zavrsni radovi mogu da se zapocinju odmah nakon zavrsetka sklapanja objekta. SIP konstrukcije ne dovode do skupljanja.
Proces montaze objekta od SIP panela je dovoljno cist jer minimalno steti pejsaz i ekologiju. Prakticno, sav otpadni materijal se uklanja licno na mestu. Drvece koje se tu nalazi moze da se sacuva, ukoliko ne zadaje smetnje montazi SIP objekta. Graditi po SIP tehnologiji je moguce tokom cele godine.
Data tehnologija se pozicionira na trzistu kao tehnologija „zelene“ gradnje (Green Building) i energetske efikasnosti ( Energy Star), a SIP panelima se gradi sve- od bastenskih objekata pa do zamaka i kancelarijskih objekata. Raskos zavrsnih delova i primeri pojedinacnih objekata od SIP panela ostavljaju jak utisak.
Dobiti zeljene rezultate brzo i uz razumne troskove- to je savremeni stil posla i zivota.
Jedan od načina proširenja stambenih objekata jeste dogradnja, kao i nado- gradnja onih već postojećih. Idealno rešenje za ovo predstavljaju ekološki i ener- goefikasni montažni eko-paneli, rađeni po SIP tehnologiji (strukturno-izolacijski paneli), kanadskog sistema suve gradnje.
Lako i brzo možete proširiti svoje objekte bez opterećenja starih temelja i zidova, jer eko-panel teži sve- ga 60 kg. Oni imaju visoku statičnu izdržlji- vost: u vertikalnom položaju trpe pritisak od 32 tone, a u horizontalnom do 7 tona, što je dokazano na Institutu za ispitivanje materija- la u Beogradu.
Eko-paneli ne iziskuju izlivanje betonskih temelja – zbog svoje statičke moći, noseći su elementi i mogu se postavljati na temeljne stupove. Eko-paneli su jako dobar materijal za izgradnju zimskih vrtova, terasa i pomoćnih objekata zbog svog izuzetnog ter- mo-izolacijskog svojstva – zimi ćete uštedje- ti na grijanju, a ljeti će vam biti ugodno u tim prostorijama bez upotrebe rashladnih uređaja. Po nekim ispitivanjima, u objektima od eko- panela troši se i do četiri puta manje energije za grijanje nego u onima od opeke i betona.
Osim toga, gradnja eko-panelima štedi vrije- me i novac. Za montažu panela nije vam po- treban nikakav specijalni alat niti mehanizaci- ja, a objekt od 60 m2 možete sklopiti za mak- simalno pet dana. Izvana mogu imati fasadnu oblogu po želji, dok unutrašnji izgled prostora prepuštamo vašoj mašti. I na kraju, prednost koja u današnje vrijeme globalne borbe protiv klimatskih promjena nije ni najmanje zane- mariva – gradnja eko-panelima spada u eko- lošku, zelenu gradnju po svim standardima, posebno jer nije potrebno raskrčivanje veli- kih površina i izlijevanje velike količine beto- na za temelje, čime se sprječavaju pojave kli- zišta i odrona. Jednostavno, omogućava vam život u modernom domu koji je u harmoniji s prirodom.
