Branko Miljković se prvom zbirkom pesama 'Uzalud je budim' (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ('Poreklo nade', 'Vatra i ništa', 'Smrću protiv smrti' - napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.
Branko Miljković se rodio u Nišu 29. januara 1934. godine. Brankov otac Gligorije (1907) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša u Hrvatskoj. Imao je i brata Dragišu čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština.
Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić… nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.
Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo”, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim” 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti” (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade” (1960), „Vatra i ništa” (1960), „Krv koja svetli” (1961)…
Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč”, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom”, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu.
Tog 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. I do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.
Ostali događaji na današnji dan:
1804. Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji (“Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”).
1809. Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.
1818. Čile je proglasio nezavisnost od Španije.
1832. Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.
1851. Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.
1882. Rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.
1899. Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.
1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču je abdicirao, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.
1942. Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici su ubili 42 logoraša, a 105 je pobeglo. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.
1953. SSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.
1961. Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Nikada nisu otkriveni datum i okolnosti pod kojima je ubijen.
1973. Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.
1974. U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), 1994. se vratio u Rusiju..
1979. U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu “Er Rodezija” kojeg su oborili gerilci.
1986. SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića koji je posle rata pobegao, optužile za ratne zločine nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.
1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.
1999. Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde čime je, posle godinu dana, okončana “seksualna afera” sa Monikom Levinski i izbegnut “impičment” (smenjivanje).
1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.
2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kome se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak “procesa stoleća” pratilo je više od hiljadu svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije su Miloševića isporučile sudu u Hagu 28. juna 2001.
2002. Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu i ubistvo američkog reportera Danijela Perla, izvestača Vol strit džornala.
2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.
2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.
