Njegov lik jedan je od najprepoznatljivijih lica u istoriji filma, svojevrstan je simbol filmske industrije, a on je ubedljivo najveća filmska zvezda do kraja dvadesetih godina prošlog veka. Najveća zvezda nemog filma živeće zauvek jer je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj kinematografiji i komediji dao novu dimenziju.
Ser Čarls Spenser Čaplin, poznatiji kao Čarli Čaplin, a pre toga kao Šarlo Akrobata, rođen je 16. aprila 1889. godine u Londonu. Preminuo je na Božić (a veruje se da samo veliki i važni ljudi imaju tu privilegiju da preminu na neki veliki praznik), 25. decembra 1977. godine u Švajcarskoj, gde je živeo poslednjih 20 godina svog života.
Tada se manje bavio umetnošću, većinu svojih ideja nije stigao ni da pokuša da ostvari, ali je napisao i izdao biografiju “Moj život”. Bio je američki filmski režiser, glumac, scenarista i producent britanskog porekla, i jedan od najvećih komičara svih vremena.
Toliko je vešto vladao mimikom da se smatra da ju je uzdigao na viši nivo, dao na značaju i postavio na mesto na kome je oduvek trebala da bude. Pokazao je da je prava umetnost i veliki dar kada jedan umetnik može da dočara sve pokretima lica i tela, bez ijedne izgovorene reči. Zato se i smatra za jednog od najvećih komičara ikada.
VIŠE OD UMETNOSTI: Genijalni arhitekta zbog koga delom Barselone ni danas ne idu tramvaji
Njegove komedije su mešavina vodvilja, pantomime, improvizacije i cirkusa. Umnogome je zaslužan za širenje popularnosti filma i za njegovo priznanje u sferama tradicionalne kulture. Imao je tešku mladost – sa samo pet godina preživeo je veliku tragediju: majka mu je doživela nervni slom nakon očeve pogibije, a on i njegov polubrat Sidni postali su beskućnici. Otud njegova beskrajno dobroćudna faca koju je maestralno iskoristio za svoj legendarni lik dobroćudne skitnice Čarlija koji često biva nasamaren i iskorišćen. U suštnici, Čarli je maestralno ekranizovaju sopstvenu tragediju ne sluteći da će ga to vinuti u sam vrh.
Proveo je kratko vreme u domu za nezbrinutu decu, a brzo pobegao u muzičko-pozorišnu dečju trupu koju su formirala mahom siromašna deca. Putujući i nastupajući sa njima, ostvario je nekoliko sporednih uloga. Već u osmoj godini počeo je samostalno da nastupa!
Godine 1913. napustio je muzičko-pozorišnu trupu u kojoj je zarađivao 150 dolara nedeljno glumeći sa velikim i u to vreme poznatim glumcima. Tako je bilo sve do dana kada ga je u Njujorku zapazio kralj komedije Mak Senet sa kojim je sklopio ugovor za snimanje kratkometražnih filmova, počeo je i sam da režira, piše scenario i radi montažu za većinu svojih ostvarenja.
VIŠE OD UMETNOSTI: Doktor skulpture koji je “diplomirao” na leševima
Svoj prvi nemi film snimioje 1914. godine, kada je i prvi put zaigrao na velikom platnu. reč je o ostvarenju “Keystone Was Making a Living” i ubrzo potom i “Dečije autotrke u Veneciji”, koji je na neki način bio presudan u Čarlijevoj karijeri: radeći na ovom ostvarenju Čaplin je smislio svoj lik skitnice, kao i kostim za njega – šlampave pantalone, polucilindar, prevelike cipele, premali sako i štap. Od tog tremutka ovi rekviziti ali i uloga obeležili su njegov život i postali njegov zaštitni znak.
Film “Skitnica” iz 1915. godine preko noći je iznedrio novu svetsku zvezdu – Čarlija Čaplina.
Ameriku je zauvek napustio 1952. godine i nastanio se u Evropi, a najveći deo vremena provodio je u Švajcarskoj. Dvadeset godina kasnije vraća se u Ameriku samo da bi primio Oskara, koga je dobio za životno delo. Pored njega, prestižnu nagradu dobio je i za muziku za film “Svetlosti pozornice” kao i dva počasna Oskara. “Veliki diktator” iz 1940. godine smatra se za njegov najpoznatiji film.
Popularnost skitnice vremenom je opadala, Čarli je bio veoma svestan toga pa se prešaltao na režiju. Lako je umeo da uspostavi dinamiku između kamere i glumca. Snimio je mnogo nemih filmova.
VIŠE OD UMETNOSTI: Muzički div koji je melodijama promenio svet, a sam ih nikada nije čuo
Nikada nije bio politički angažovan, ali je ismevao razne političare, pa je zbof toga 50-ih godina i “platio”. Problem je, navodno bio što je ismevao senatora Makartija. Bio je optužen za širenje ideje komunizma, pa je morao da napusti Ameriku i nastani se u Evropi. Tu se, međutim, sjajno snašao – čak je dobio čin viteza od kraljice Elizabete II kao zaslužni građanin.
Imao je buran i bogat ljubavni život – iza sebe je ostavio desetoro dece koje je dobio u četiri braka. Voleo je mlade žene, supruge su bile i po 30 godina mlađe od njega, što je za to vreme izazivalo burne kritike i osude javnosti.
VIŠE OD UMETNOSTI: Šekspir modernog filma čije su ideje “ukrali” najveći reditelji današnjice
Američki filmski institut ga je stavio na deseto mesto na listi 100 najvećih glumaca dvadesetog veka. On je ubedljivo najveća filmska zvezda do kraja dvadesetih godina prošlog veka.
Iako nesporno talentovan, postavlja se pitanje da li bi Čaplin bio toliko uspešan da nije u toj meri personalizovao svoje stvaralaštvo i komediju. Moguće da je publika osetila iskrenost u toj dozi cinizma i komedije. Zanimljiv je bio i po tome što se bavio kontroverznim temama poput narkomanije, uličnog kriminala i prostitucije i to na jedan do tada neviđen način.Kroz svoja ostvarenja pokazao je izuzetne klovnovske veštine. Za Čaplina se smatra da je “produbio” komediju.
VIŠE OD UMETNOSTI: Vanvremenski psiholog i realista koji je u svojim delima humor pretakao u tugu
***
Iako je mnogo vodio računa o zdravlju, pazio šta jede, pije, bavio se sportom, nije dočekao desetu deceniju, iako je to silno želeo. Preminuo je u snu na Božić 1977. godine u švajcarskom Veveu, a kada je zauvek sklopio oči imao je 88 godina. Ni nakon smrti nije uspeo da pronađe večni mir. Njegovo telo, pokopano na groblju Corsier- sur-Vevey, u noći između prvog i drugog aprila 1978. ukrali su poljski emigranti, želeći da od njegove porodice iznude 600 hiljada dolara. Ubrzo su pali u ruke policije, a komičarevo telo zakopano dvadesetak kilometara od groblja pronašao je seljak kome je plug zapeo dok je sejao pšenicu. Čarlie je ponovo pokopan u istoj grobnici, ovog puta ispod debelog betona.
