Haški tribunal osudio je danas na 40 godina zatvora bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga Radovana Karadžića, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95.
Po presudi, koja je nepravosnažna, Karadžić (70) je kriv za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
Presudom, koju je izrekao predsedavajući sudija O Gon Kvon iz Južne Koreje, utvrđeno je da su u julu 1995. srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski streljale “najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca” iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić je osudjen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Raspravno veće Karadžića je, usled nedostatka dokaza, oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo “trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim”.
Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema presudi, i Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo , Momčilo Mandić, Željko Ražnatović – Arkan i Vojislav Šešelj.
Karadžić je osuđen i kao protagonista tri “dodatna zločinačke poduhvata” čiji su ciljevi bili terorisanje civila u Sarajevu, zatim “eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice” i “uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija”.
Na kraju sudjenja, u oktobru 2014, tužilaštvo je tražilo da Karadžić bude kažnjen doživotnim zatvorom. Karadžić je tvrdio da nije dokazana njegova krivica i zatražio je da bude oslobođen.
