Usred turističke praznične sezone u Beogradu upoznali smo gospodina koji se nimalo nije uklapao ni u Beograđane ni u turiste. Bilo je jasno da gospodin nije odavde. Bilo je jasno i da na neki način jeste odavde. Zapravo, nije nam bilo jasno ništa – dok nismo čuli njegovu "ljubavnu priču".
* Zabranjeno svako kopiranje fotografija i prenošenje ovog teksta ili nekog njegovog dela bez linkovanja ka portalu Dnevno.rs ili dozvole redakcije.
U grupi Nemaca koji su u “beli grad” došli za najluđu noć on je stajao i telefonirao beogradski ležerno. Čuli smo da rezerviše jedan od noćnih klubova u našoj prestonici, kao i da potom na čistom nemačkom turistima objašnjava gde će se najbolje provesti, gde najbolje jesti i šta sve o Beogradu mogu da nauče za vreme kratkog boravka.
Nastavili smo šetnju sa gospodinom koji je i samom svojom pojavom intrigirao i privlačio poglede na prestoničkim ulicama. Rođen u Nemačkoj, sin dvoje Srba iz Republike Srpske, ljubazno nam je ispričao “ljubavnu priču” o tome kako je na drugi pogled zavoleo Beograd.
Inženjer ekonomije, konsultant za poboljšanje procesa u čuvenom Mercedes Bencu, Cvjetko Jefimić kao mališan nije voleo da dolazi u naš grad. Tada je svaka poseta Beogradu podrazumevala da dolazi u posetu nekome od članova porodice ili rođaka koji su ležali u nekoj od beogradskih klinika. Bile su to osamdesete godine i Cvele, kako ga prijatelji zovu, nije video šta u Beogradu može da se voli jer tamo ljudi idu kad su teško bolesni. Devedesetih Beograd naročito nije uživao fantastičnu reputaciju u Zapadnoj Evropi i Cvele se borio sam protiv sebe i srpske krvi koja mu kola u venama.
A onda… onda je u Nemačkoj upoznao Beograđane, turiste. Posle ludog provoda sa njima rešio je da Beogradu da drugu šansu i doputovao je u srpsku prestonicu.
– Beograd je učinio sa mnom ono što čini sa svima koji dolaze u njega – rekao nam je Cvele.
Od tog trena Jefimić je veliki zaljubljenik u naš grad, neko ko se na svakom koraku trudi da strancima objasni kakav je Beograd, a kakvi su Beograđani. Zato smo ga i zamolili da nam ispriča kako on to vidi naš grad, ali i naše sugrađane.
Cvele nam je pričao o svom poslu koji zahteva i da se mnogo putuje. Nema kraja sveta na kojem se nije obreo. Rusija, Indija, Kuba, Amerika… Ovog Nemca po rođenju, a Srbina po poreklu, najčudnije su posmatrali u Brazilu. Nije im bilo jasno kako se neki Evropljanin tako ludo provodi na njihovim žurkama, baš kao da je rođen u Riju – sve dok im nije objasnio da tamo na Starom kontinentu postoji jedan veseo, strastven narod, srpski narod, uzavrele krvi, razigranog uma i tople duše.
Ipak, proputovavši ceo svet, Jefimić se vraća Beogradu kad god mu se ukaže prilika. Poželeli smo da znamo zašto je to tako.
Beograd je grad kakvih je jako malo na svetu. On ima dušu i energiju zbog kojih se neprekidno menja, obnavlja, transformiše. Ovaj grad nikada ne spava, to je grad u kojem možeš da doživiš nezaboravnu noć, ali i najopušteniji dan ikada – kaže Cvele.
On nam otkriva i da, kad god dođe u našu prestonicu, najpre poseti Sabornu crkvu. To je, za njega, centar mira i energije.
– Dođem, pomolim se Bogu, smirim se za tren i onda sam spreman za Beograd – priznaje Jefimić koji je oduševljen i činjenicom da je glavni grad Srbije dobio skver Moma Kapora.
– Upravo pre nekoliko dana sam otkrio nešto novo. Prijatelji su me odveli na Vračar u jednu malu vinoteku, ušuškanu u neposrednoj blizini Hrama. Posle vesele noći pune dobrog vina, osmeha i veselih priča, sutradan sam saznao da sam zapravo bio na skveru posvećenom Momu Kaporu, koji je baš tog dana svečano otvoren. Volim to što Beograd na svakom koraku i svakom ćošku pokazuje svoju dušu, ali i istoriju – kaže naš sagovornik.
Kao neko ko poznaje noćne klubove, restorane i kafiće po celom svetu, Cvele voli da istražuje i beogradske ugostiteljske objekte. Kafu ne pije, ali voli da uživa u čaju i hrani na mirnim mestima. Doručkuje na Senjaku, ruča u jednoj piceriji u Šantićevoj, ali nam je otkrio i gde u Beogradu možemo da popijemo pravi čaj.
Dobro mesto za ispijanje čaja je malo teže naći, ipak – Beograd ima rešenje za sve. U ulici Svetog Save nalazi se Salon de The, jedino mesto na kojem se služi čaj po svim pravilima čajske ceremonije. I odlično mesto za tren mira – kaže.
Naš sagovornik tvrdi da je, i što se noćnog provoda tiče, Beograd jedinstven grad.
– Koji grad inače ima letnju klupsku scenu na vodi, a zimi potpuno drugačiju urbanu scenu? Ja zato prijateljima po svetu predlažem da dolaze u Beograd u svako godišnje doba. Ko je srećnik i poznaje nekoga iz Beograda, pa bude pozvan na kućnu žurku, taj će osetiti pravu dušu Beograđana. Ali, neće pogrešiti u ma koju kafanu ili klub da ode. Sa nama Srbima naprosto nikada nije dosadno – objašnjava Cvjetko.
Koračajući po dorćolskim ulicama i nonšalantno se osmehujući damama koje se čude neobičnom muškarcu koji izgleda kao da je sišao sa evropskih modnih pista, Cvjetko Jefimić nam otkriva i da su Beograđani i te kako posebni. I to baš muškarci Beograda od kojih, kako kaže, mnogo toga uči.
Moji beogradski drugari su me pre nekoliko godina naučili jednu životnu lekciju. Kroz njih sam naučio da ravnopravni život sa lepšim polom u današnje vreme ne isključuje i to da muškarac treba da bude džentlmen. Na zapadu se živi ravnopravno, ali smo zaboravili na stara džentlmenska pravila. Tu sam lekciju sa zadovoljstvom prihvatio i svaki put rado posmatram i učim od Beograđana. To je, po mom mišljenju, mnogo skladiniji zajednički život od onoga na takozvanom naprednom zapadu – ističe naš sagovornik.
Zastali smo na mestu koje malo turista, ali i malo Beograđana zna. Ćošak Salvadora Dalija je savršen pokazatelj toga kakav je naš grad i koliko su Beograđani kreativni i svestrani. Baš stojeći na tom mestu, Cvele je iskoristio priliku da našim sugrađanima čestita praznike.
– Pored zdravlja i mira želim da u svakodnevici bolje prepoznajete sopstvene vrline i talente i da se na njih oslanjate. Nije potrebno juriti vrline koje nam drugi nadmeću. Ako to postignete, sve će biti kako treba – rekao je ovaj nemačko-srpski džentlmen.
