"Da li je sramota znati ili ne znati?"
Otkako znam za sebe, roditelji, bake i deke trudili su se da u meni probude radoznalost i želju za učenjem. Deka mi je pokazivao knjige o svetskim metropolama, baka je malo po malo usađivala svoje lekarsko znanje u mene, otac i majka su me učili da raspoznajem kvalitetnu umetnost, svako je dao neki svoj pečat mom obrazovanju.
Naučili su me da nije sramota ne znati nešto, nego ne naučiti. Ako nešto ne znaš – pročitaj, pronađi odgovor, pitaj nekoga, saznaj, da sledeći put ponosno možeš da ustaneš i kažeš: “Hej, pa ja to znam”. Međutim, čini mi se da je malo nas koji smo tako učeni. Došlo je neko doba kada je sramota znati, a neznanje služi za ponos. Zato sa svih strana čujemo onu čuvenu rečenicu – A ŠTO BIH JA TO MORAO/LA DA ZNAM?
Pa, ne znam, možda zato da ne bismo svi bili ignoranti? Neupućene neznalice koje žive od danas do sutra, ne znajući ništa ni o čemu.
Jednom prilikom, kada sam zaprepašćeno konstatovala da moj prijatelj nešto ne zna, rekao mi je da sam ja “intelektualni snob“. Pretpostavljam da je hteo da to zvuči kao nešto loše, ali ja se time – naprotiv – ponosim. Zaista, biti intelektualni snob najbolja je vrsta snobizma koja može da nas zadesi. Još kad bi intelektualni snobizam ušao u modu, pa da se svi okrenu novim saznanjima i čitanju – ovaj svet i ne bi bio tako loš.
Nažalost, sumnjam da će se to ikada dogoditi. Pratim razne kvizove – što televizijske, što one na Internetu i čudom se čudim kako su neki ljudi uspeli da budu toliko neinformisani i neobrazovani uprkos visokom obrazovanju kojim se hvale.
Čuvam i pamtim najveće “bisere” iz kvizova
Rekli ste da je knjigu “Salaš u malom ritu” napisao Stevan Sremac, čudili ste se tome da postoji rasa “nju faudler”, mislite da je Mon Blan najviši planinski vrh na svetu, a da je Aleksandar Dima napisao “Nečistu krv”.
Ubeđeni ste da je balalajka jelo, da je prestonica Češke Kopenhagen, kao i da gerijatar leči zatvorenike. Mislite da se hipohondri plaše zmija, a da milenijum ima svega 10 godina.
Svaka vam čast!
Vreme će pokazati ko će u životu proći bolje, neću da vam baksuziram. Znam samo da ću se dok dišem ponositi time što sam ućena da učim i saznajem.
A vi vidite šta ćete…
