Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o kojima bi trebalo da se odlučuje tokom ove godine, potpuno će biti zabranjeno pušenje u kafanama, barovima i kafićima. I dok srpski ugostitelji tvrde da će im to doneti propast, iskustva drugih zemalja govore drugačije.
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koje bi trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine, Srbija bi se pridružila evropskim zemljama u kojima se beleži trend pooštravanja zabrana, prenose Južne vesti.
Kada je reč o restoranima i barovima, zakonodavstvo u Evropi je prilično šarenoliko. Najstroža pravila imaju Mađarska, Bugarska, Španija, Irska i Britanija u kojima je apsolutno zabranjeno pušenje u kafićima i restoranima, kao i svim zatvorenim radnim prostorima.
Svinjetina u Srbiji JEFTINIJA ZA 100 DINARA zbog pada rublje
Liberalnija pravila su, recimo, u Austriji, gde postoji polovična zabrana u kafićima i restoranima, u onim manjim od 50 kvadratnih metara moguće je pušiti, dok je u većim moguća izdvojena prostorija za pušenje. U Estoniji u ugostiteljskim objektima važi zabrana pušenja, osim u posebno dizajniranim prostorijama u kojima nije dozvoljeno služenje i konzumiranje pića i hrane.
Bez dozvoljenog pušenja manji promet?
U niškom Udruženju ugostitelja kažu da im zabrana pušenja može doneti samo štetu i apeluju na nadležne da dobro razmisle koji će to imati uticaj na ekonomiju.
To je strašno. Pored svih drugih dažbina, inspekcija i nameta, ovo je još jedan udarac. Razumem da će zdravlje naroda možda bude u boljoj situaciji, ali to će biti veliki problem za ugostiteljstvo. Da li je neko preračunao koliko će to da košta? – pita Dejan Ilić iz Udruženja ugostitelja.
On procenjuje da bi se prihodi ugostitelja drastično smanjili, i to nekima čak i do 70 %.
Neki vlasnici kafana, kako sami kažu, ostali bi i bez vernih gostiju iz Bugarske koji dolaze u Niš upravo jer mogu da se provesele, popiju i druže u restoranima gde je dozvoljeno da zapale cigaretu, pošto je to u njihovoj zemlji zabranjeno.
– I fizičko odvajanje prostora za pušače i nepušače bi umanjilo prihode, jer ti lokali ne bi bili isti, a i to bi bio dodatan trošak – kažu niški ugostitelji.
IDETE “PREKO”? Iskustvo OVE BEOGRAĐANKE nateraće Vas da se dobro zamislite!
S druge strane, nekoliko studija za koje Evropska komisija kaže da imaju kvalitetnu i pouzdanu metodologiju, pokazalo je da politika zabrane pušenja na određenim mestima nije imala negativan uticaj na restorane, barove i druge delove ugostiteljskog sektora. Međutim, ističu da su tu izuzetak kockarnice.
Istraživanja su pokazala da je njihov efekat neutralan na ugostiteljske objekte i da posle nekog vremena bivaju prihvaćeni.
15 članica EU prijavile su da postoji podrška stanovništa za politiku zabrane pušenja na javnim mestima. Podrška takvom zakonodavstvu je u Italiji, recimo, porasla od 83 % u 2001. godini na 93 % u 2006. godini.
Načelnik Centra za promociju zdravlja Insituta za javno zdravlje Niš Čedomir Šagrić kaže za Južne vesti da ima koristi od dosadašnje zakonske regulative jer je 14% pušača smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je njih 13 % prestalo da puši.
– Došlo je do pada izloženosti duvanskom dimu u školama i fakultetima sa 44 % u 2010. godini, neposredno pre stupanja Zakona na snagu, na 7 % u 2014. godini. Na radnim mestima izlođenost je opala od 45 % na 31% – kaže Šagrić.
