Trideset kilograma zlata u polugama, grumenu i prahu, više od 2.600 zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata, dijamanata i bisera, uključujući krunu kraljice Marije, zlatni medaljon sa njenim likom i likom kralja Aleksandra, kao i privezak sa fotografijom Romanovih, numizmatička zbirka, posuđe od srebra i zlata, ordeni Karađorđeve zvezde... Sve to i dalje čeka u vrećama, u trezoru Narodne banke, na beogradskoj Slaviji, da se završe sudski postupci koji bi dokazali da su njihovi vlasnici članovi dinastije Karađorđević.
Da bi postupci bili okončani, naslednici kraljevske porodice, uprkos povremenim nesuglasicama, moraju da sednu, dogovore se i zajednički nastupe pred sudom, da bi se identifikovalo šta je tačno kome pripadalo. Za to je potrebna pomoć neke relevantne strane aukcijske kuće, poput “Sotbija”, pišu Novosti.
Ukoliko to ne urade, sva je prilika da će stvari i dalje ostati zapečaćene u državnom sefu. Zato su u toku pregovori.
Pošto je Prvi osnovni sud pre izvesnog vremena odbio zahtev advokata naslednika kraljevske loze da se ova imovina izuzme iz ostavinske mase Josipa Broza Tita, kao što je odbio i zahtev maršalovih naslednika da im bilo šta vrati, postavlja se pitanje šta će biti sa ovim dragocenostima. Njih je otkrila i popisala komisija koju je pre tri godine formirao predsednik Tomislav Nikolić.
Većina stvari iz čuvenog “depoa 555”, poznatog kao “Titov sef”, ima žig koji ukazuje da su pripadale kraljevskoj porodici: kralju Aleksandru i kraljici Mariji, ali i knezu Pavlu i kneginji Olgi. To, uostalom, potvrđuje i izveštaj sudskog veštaka Rajka Dupala.
“Depo 555” formiran je posle Titove smrti od stvari koje su nađene kod njega.Popisala
Zlato “preživelo” Nemce
Niko ne zna kako su dragocenosti iz “sefa 555” preživele Nemce i Drugi svetski rat i sačekale Tita u Belom dvoru. Postoji nekoliko varijanti, ali nijedna nije pouzdano dokazana.
ih je Komisija i na osnovu odluke Predsedništva SFRJ od 30. marta 1982. predate su na čuvanje Trezoru NBS sa oznakom “državna tajna”. Ovu oznaku skinuo je, u februaru 2013, predsednik Nikolić, na predlog Komisije koju je predvodio prof. Oliver Antić. Komisija je tad decidirano navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića.
Ove stvari porodica Karađorđević potražuje ne samo u postupku restitucije, već i u ostavinskim postupcima posle smrti kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge, pokrenutim pre dve godine. Ostavinski postupak iza smrti kralja Aleksandra okončan je još 1938. i njime su podeljene kraljeve nepokretnosti, a naslednici su tri sina.
– Da bi imovina mogla da se vrati naslednicima i podeli, prvo je potrebno da se individualizuje šta je pripadalo kraljevskom, a šta kneževskom bračnom paru – kaže Zoran Živanović, zastupnik prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Ovo je veoma teško zbog protoka vremena i nestanka dokumentacije, a posebno s obzirom na to da niko iz same dinastije ne može da prepozna predmete. Kneginja Jelisaveta i njen brat, knez Aleksandar, jer su tada bili deca, a ostali naslednici kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja jer su rođeni kasnije, u inostranstvu.
– Jedini način da uspe da vrati svoje nasleđe porodica Karađorđević ima ako sklopi sporazum i međusobno se dogovori – smatra Živanović.
Sa njim se slaže i Dušanka Subotić Homen, koja zastupa princezu Jelisavetu i naslednike prinčeva Tomislava i Andreja.
– Naslednici bi trebalo da izađu sa zajedničkim predlogom sudu da se dovedu stručnjaci aukcijske kuće “Sotbi” ili neke druge velike kuće. Oni mogu tačno da lociraju po žigovima na nakitu i drugim dragocenostima ko je to izradio, kada je prodato i kome. Sve velike kuće i draguljari imaju arhivu decenijama unazad – ističe ona.
Knez Pavle kupovao nakit
Advokatica Dušanka Subotić Homen našla je neke račune iz kojih se vidi da je knez Pavle kupovao nakit supruzi. Pretpostavlja se i da bi vredna numizmatička zbirka mogla da bude njegova.
Po rečima Subotić Homen, sudeći po popisima komisija, zlatne poluge imaju znak – slovo A, što znači da su verovatno pripadale kralju, koji je, inače, imao više rudnika kod Negotina. Pojedini komadi nakita imaju oznaku M, iz čega se može zaključiti da su pripadali kraljici. Sve ono što je kupljeno posle 1934. godine odnosno posle kraljevog ubistva u Marselju, po svojoj prilici pripadalo je kneževskom paru, jer je kraljica tada živela u Engleskoj, a u Belom dvoru su bili knez Pavle i kneginja Olga.
Kada stručnjaci utvrde šta kome pripada, naslednici će moći da potražuju konkretne stvari u ostavinskim postupcima iza onih kojima su pripadale.
