Od Grčke su neke članice Evropske unije tražile da iskoriste sva sredstva da zaustave navalu imigranata preko grčko-turske granice, uključujući da budu gurnuti nazad u more, kako tvrdi grčki ministar za migracije Janis Muzalas.
Evropska komisija (EK) je, međutim, objavila interni izveštaj svojih stručnjaka koji su utvrdili da “Grčka teško zapostavlja svoje obaveze i da postoje ogromne manjkavosti u nadzoru spoljnih granica EU” preko kojih bez uzimanja otisaka prstiju i provere pasoša prolaze stotine hiljada imigranata.
Otud je Komisija u Briselu vlastima u Atini dala rok od tri meseca da to temeljito isprave, inače Grčkoj preti da bude izopštena iz EU šengenskog prostora bez granica.
Tako je upozorio potpredsednik EK Valdis Dombrovkis, a grčki ministar Muzalas je rekao da to sad postaje ozbiljna pretnja, mada zamera ostalim partnerima i institucijama EU da Atini nisu dovoljno pomogli da se izbori s navalom imigranata pre svega preko morske granice s Turskom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je učinila bitan korak ka, ako ne baš usaglašavanju, a ono ublažavanju razdora unutar svoje zemlje i među članicama EU oko dosad veoma loše politike EU prema imigrantskoj krizi.
STRAVIČAN POŽAR U MOSKVI: Nastradalo 11 radnika imigranata
Angela Merkel je naglasila da velika većina izbeglica iz Sirije mora da se u nekom doglednom roku vrati u svoju zemlju kad tamo prestane rat… baš kao i izbeglice iz rata u bivšoj Jugoslaviji kojih se 70 odsto, kako je podvukla, vratilo u svoje zemlje kad su tamo prestali sukobi.
Grčki ministar Muzalas je upozorio da su se stavovi unutar EU jako zaoštrili i “politizovali”, a naveo je da mu je belgijski ministar pravosudja Teo Franken na ministarskom zasedanju pre par dana rekao: “Idite i protiv zakona, mi smo prestrašeni, nije važno i da imigranti odu u more”.
Franken je to u izjavi belgijskoj televiziji najodlučnije opovrgao i naglasio da to “nikad nije rekao”.
Muzalasovo upozorenje da su se stavovi unutar EU zaoštrili zbog teške imigrantske krize potvrđuju odluke više članica Unije da privremeno zavedu kontrolu na unutrašnjim šengenskim granicama, a predsedavajuća EU, Holandija, je stavila do znanja da se ulazak imigranata drastično mora smanjiti u roku od nekoliko nedelja.
Predsednik grupe liberala u Evropskom parlamentu, bivši belgijski premijer Gij
Verhofstat je alarmantno upozorio da je “Evropska unija zapala u vanredno stanje koje traži hitne vanredne mere” i predložio plan od sedam hitnih mera da se EU uhvati u koštac s izbegličkom krizom koja je počela da drma temelje Unije.
Verhofstat kaže da su “svi pokušaji i politike propali i jedino rešenje je da vodji EU na dve godine suspenduju šengenski režim i ponovo uspostave granice i Grčku i protiv njene volje pretvore u veliki imigrantski kamp”.
Ova grupa stranaka i poslanika u EP, kako je predočeno, traži da se zaštiti i uredi funkcionisanje grčko-turske, a to znači i spoljne granice EU, stvore Evropske snage za himno rešavanje izbegličkog pitanja sa dve hiljade graničnih policajaca, koji bi zajedno s grčkim vlastima delotvorno popisivali, elektronski proveravali i uzimali otiske prstiju izbeglica, dok bi im na licu mesta obezbedili pristojni uslovi za zbrinjavanje.
Te Evropske snage za hitno rešavanje izbegličkog pitanja bi bile u sastavu nove moćne Evropske granične i pomorske straže čiji bi budžet bio upetostručen.
Čelnici evropskih liberala traže i drugačiji pristup u načinu da EU privoli zasad nespremnu Tursku da spreči prolazak imigranata preko svoje teritorije u Evropu.
Oni kažu da od tri milijarde evra koje je EU obećala Ankari, dve milijarde moraju biti direktna pomoć izbeglicama na tlu Turske, kojih je dva miliona, a milijardu evra treba dati Visokom komesarijatu UN za izbeglice da nezavisno i neposredno pomognu u zbrinjavanju imigranata, koje bi već tamo u Turskoj trebalo razvrstavati i azil odobravati samo pravim izbeglicama.
Posebno važno je odmah istinski uspostaviti i osposobiti svih jedanaest “vrućih kontrolnih tački” za popis, uzimanje otisaka prstiju, proveru putnih isprava imigranata koji dođu na spoljne granice EU u Grčkoj i Italiji, tako da se odmah s evropskih granica vrate oni nisu izbeglice iz ratova i političkih progona.
Sistem odobravanja azila, takođe, mora ubuduće jedinstven i delotvoran na prostoru cele EU, a jedinstvenom “plavom kartom za ekonomske imigrante” treba omogućiti da se pridošlicama popune potrebe za obrazovanom, ali i neobučenom radnom snagom u EU.
PALI U RUKE TRGOVACA LJUDIMA?U Evropi nestalo 10.000 izbegle sirijske dece!
Pored ostalog, evropski liberali traže i neku vrstu Maršalovog plana velike ekonomske pomoći za Siriju, uz “punu podršku demokratskim sirijskim opozicionim snagama”, a to znači svima koji se bore protiv terorističke Islamske države, ali i režima sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Oko ovog poslednjeg cilja su u prvim komentarima izražene ozbiljne sumnje, opšti je stav da je Grčka sad dovedena do trenutka da konačno razsjasni partnerima u EU da li je rešena da napravi temljit zaokret u dosadašnjoj politici prema izbeglicama.
To potvrđuje i podrška koju je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker dao zahtevu slovenačkog premijera Mire Cerara da se nova brana postavi na grčko-makedonskoj, bolje rečeno makedonsko-grčkoj granici i brzo praktično obustavi ulazak svih imigranata.
