Na današnji dan pre 53 godine Skoplje je pogodio katasrofalan zemljotres u kojem je stradalo između 1.000 i 1.100 ljudi, a najmanje 3.000 ih je bilo povređeno, dok je više od 200.000 porodica ostalo bez krova nad glavom.

 

Skopski zemljotres je bio jedan od najsnažnijih na tom području, a dogodio se u u 5 časova i 17 minuta izjutra, dok je najveći deo stanovništva još uvek spavao.

Jačina zemljotresa je bila 9 stepeni po Merkalijevoj skali, odnosno 6,1 jedinicu Rihterove skale i trajao je 20 sekundi, a zatim su tokom gotovo šest sati usledili veći ili manji potresi.

 

Skopski zemljotres se osetio na području od oko 50.000 kvadratnih kilometara, posebno dolinom Vardara. Vest je iz Skoplja u Beograd preneo u rano jutro 26. jula 1963. dopisnik „Politike“ Jovan Popovski, a odatle su vest preuzele druge agencije. Tim povodom Politika je štampala prvo vanredno izdanje svog časopisa posle Drugog svetskog rata.

Prva u pomoć građanima Skoplja je došla vojska tadašnje SFRJ, a potom su počele da stižu spasilačke ekipe i pomoć iz celog sveta. Nakon nekoliko dana od zemljotresa 35 država zatražilo je od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da uvrsti pomoć za Skoplje na popis svojih agenda.

 

U toj pomoći i kasnije u izgradnji Skoplja su učestvovali predstavnici 83 nacije, pa je grad s pravom nazvan “gradom solidarnosti”.

Pomoć je, kako podsećaju skopski mediji, dolazila i sa komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

 

Stara železnička stanica u makedonskoj prestonici je danas Muzej Grada Skoplja i predstavlja simbol te prirodne katastrofe sa velikim satom koji je stao u 5.17.