Zanimljivo je da je Linkoln svoju poznatu bradu pustio da raste tek uoči inauguracije koja je održana na današnji dan 1861. godine.

 

Na današnji dan održana je svečana inauguracija američkog predsednika Abrahama Linkolna. To je bio istorijski događaj, jer se dobro znalo da Linkolnova odlučna politika prema ropstvu ne odgovara robovlasničkim državama. Kad je Linkoln nekoliko meseci ranije bio izabran, južne su američke države izjavile da će istupiti iz SAD-a pre nego što se novog predsednika uopšte uvede u dužnost.

I zaista, već uoči današnje Linkolnove inauguracije, sedam južnih država istupilo je iz SAD-a (tzv. secesija) i osnovalo tzv. Konfederativne Američke Države (Konfederaciju). Tih sedam država bile su Južna Karolina, Misisippi, Džordžija, Florida, Alabama, Louizijana i Teksas.

Linkoln je u inauguracijskom govoru pokušao biti pomirljiv prema južnim državama, ali je istovremeno bio i odlučan da se sačuva celovitost SAD-a. Za predsedničku prisegu koristio je slavnu „Linkolnovu Bibliju”.

Radilo se o izdanju Biblije iz 1853. godine, s 1280 stranica i relativno malih dimenzija (15×10 cm). Ta Biblija pre nije bila u Linkolnovom vlasništvu nego ju je za tu priliku doneo službenik američkog Vrhovnog suda, koji ju je pre koristio za službene svrhe.

Posle je ta Biblija zaista došla u vlasništvo porodic Linkoln, koja ju je na kraju donirala Kongresnoj knjižnici u američkom glavnom gradu Vašingtonu. Barack Obama koristio je taj isti primerak Biblije za oba svoja priznanja.

Ostali događaji na današnji dan:

1152 – Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193 – Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

1678 – U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801 – Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom
glavnom gradu Vašingtonu.

1857 – Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877 – U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iliča Čajkovskog.

1933 – Frenklin Ruzevelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program (“New
Deal”) za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941 – Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965 – Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970 – U havariji francuske podmornice “Euridika” u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974 – Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu
formirao je lider laburista Herold Vilson.

1977 – U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996 – Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998 – Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u
Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000 – SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002 – Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002 – U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

2003 – Umro je Ser Hardi Ejmis, dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004 – U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

2009 – Albanac Gani Gaši osuđen je na 17 godina zatvora. To je prvo suđenje za ratne zločine na Kosovu, a održano je pod pokroviteljstvom Euleksa.

2011 – Umro je Mihail Simonov, dizajner najslavnijih modela ruskog borbenog aviona “Suhoj”.