Za 100 dana – između aprila i jula 1994. godine, vladajuće pleme Hutu je ubilo 800.000 pripadnika manjinskog plemena Tutsi i umerenjaka iz svojih redova koji su se protivili režimu.

Ubijeno je 20 odsto stanovnika Ruande, odnosno 70 odsto pripadnika plemena Tutsi.

Beta

Ruanda je nekoliko puta optužila Francusku za ulogu u genocidu, ocenivši da je ta zemlja direktno učestvovala i u pripremi masakra, i u genocidu.

Predsednik Ruande Pol Kagame će sutra upaliti plamen sećanja ispred spomenika u glavnom gradu, potom će održati govor na ceremoniji predviđenoj na stadionu. Tokom cele nedelje biće održani skupovi i druge manifestacije u znak sećanja na genocid. Sutra takođe počinje period žalosti od 100 dana, koji će biti okončan 4. jula.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji neće učestvovati na komemoraciji, juče je rekao da će istoričarima biti dostupan sav arhivski materijal u Francuskoj o Ruandi i dodao da će poboljšati mere o suđenju u Francuskoj optuženima za genocid.

U Francuskoj se primenjuje princip “univerzalne jurisdikcije” pravosuđa, što omogućava toj zemlji da sudi za zločine počinjene u inostranstvu.

Genocid u Ruandi predstavlja najsvireniji zločin tokom građanskog rata u toj zemlji. Zločin su uglavnom počinile dve ekstremističke organizacije plemena Hutu – Interhamve i Impuzamugambi.

Prema nekim procenama, broj žrtava je bio veći od zvanično registrovanog, odnosno više od milion ljudi.