Kratko ošišan, ozbiljan, uniformisan, okićen ordenjem i medaljama, Ajra Hejz bio je savršen američki marinac. Imao je samo jednu manu - za koju se pretpostavlja da ga je koštala života. Bio je Indijanac.
Ajra Hamilton Hejz rođen je 1923. godine u Arizoni kao najstariji od šestoro dece Nensi (učiteljice i posvećene prezbiterijanke) i Džozefa Hejza, veterana iz Prvog svetskog rata koji je mnogočlanu porodicu izdržavao baveći se poljoprivredom i berući pamuk. Po nacionalnosti, Ajra je bio Indijanac i to iz Pima plemena. Za razliku od mnogih svojih saplemenika, Ajra je sa četiri godine naučio da čita i piše na engleskom jeziku i bio je veliki ljubitelj knjiga. Rođaci ga pamte kao izuzetno stidljivo i tiho dete.
– Nije govorio dok mu se ne obratite. Mogao je danima da ne progovori – rekla je njegova rođaka Sara Bernal.
NADAHNUT PERL HARBOROM
Kada je imao 9 godina njegova porodica se preselila u drugi grad gde je pohađao osnovnu i srednju školu. Svakog jutra đaci su slušali izveštaje sa ratišta i pevali su himne vojske, marinaca i mornarice. Posle napada na Perl Harbor, poverio se drugarici da želi da služi vojsku u Marinskom korpusu Sjedinjenih Država. Završio je dve godine Indijanske škole u Feniksu, a u avgustu 1942. godine Hejz se primljen u rezerviste Marinskog korpusa. Završio je obuku u bazi u San Dijegu i potom se dobrovoljno prijavio za padobransku obuku u Kampu Gilespi. Tamo je dobio srebrnu značku i kodno ime “Poglavica padajući oblak“.
U martu 1943. godine Hejz je isplovio sa Trećim padobranskim bataljonom za Novu Kaledoniju (arhipelag u Tihom okeanu), a odatle je potom išao na ostrvo Gvadalkanal, pa na Vela Lavelu kao deo okupacionih snaga. U decembru te godine borio se protiv Japanaca tokom Bugenvilske kampanje. Ubrzo je njegov bataljon vraćen za Kaliforniju i raspušten, a Hejz je premešten u Petu marinsku diviziju koja je septembra 1944. godine otplovila za Havaje gde su vežbali za invaziju i osvajanje ostrva Ivo Džina.
PODIZANJE ZASTAVE NA IVO DŽIMI – DRUGI PUT
Peta marinska divizija dospela je na Ivo Džimu 19. februara 1945. godine. Hejzov vod iskrcao se na plažu u blizini planine Suribači. Marinci iz Trećeg voda su tokom jutra 23. februara postavili američku zastavu na vrh Suribačija, ali je tokom popodneva došla naredba da se postavi veća zastava. Desetar Majkl odabrao je da Harlon Blok, Frenklin Susli i Ajra Hejz krenu sa njim kako bi odneli zalihe na vrh i podigli zastavu. Pridružili su im se i Rene Ganjon i Harold Šulc, pa su na čeličnu šipku koju su Susli i Hejz pronašli podigli drugu – veću – zastavu.
Fotografija podizanja druge američke zastave na Suribači, autora Džoa Rozentala iz “Asošiejted presa”, postala je simbol Drugog svetskog rata. Hejz i Ganjon, kao jedini preživeli, postali su nacionalni heroji.
Ipak, u javnosti se govorilo da je među herojima koji su podigli zastavu bio Henri Hensen, a ne Harlon Blok. Obojica su poginuli u borbi, ali Hejz je smatrao da je nepravedno što se ne govori istina. Kada je pokušao da ispravi grešku u aprilu 1945. godine i da javno saopšti da je Blok taj koji je pomogao da se podigne druga zastava na Suribačiju. No, ućutkao ga je oficir marinaca iz Vašingtona koji je dobio naređenje da se bavi “podizačima zastave”.
A ŠTA JE BILO POSLE?
Ajra Hejz pokušao je da vodi normalan život jednog civila posle rata. Međutim, dobijao je stotine pisama, a ljudi bi ga tražili po rezervatu samo da bi ga pitali da li je on taj Indijanac koji je podigao zastavu na Ivo Džimi. Iako je o tome retko govorio, ćutljivi Ajra sa velikim ponosom pričao je o svom služenju u Marinskom korpusu.
Uz stalnu priču o događaju koji mu je obeležio život i proslavi ga, Hejz nije mogao da se smiri. Jednog dana, 1946. godine, Hejz je krenuo na put. Prepešačio je čak 2.000 kilometara do farme Edvarda Bloka u Teksasu kako bi porodici stradalog saborca rekao da je njihov sin Harlon bio učesnik legendarnog događaja. Tako je januara 1947. godine i zvanično ispravljena nepravda.
Nažalost, Ajra Hejz nije uspeo da pronađe stalan posao nakon rata i ubrzo se odao alkoholizmu. Hapšen je čak 52 puta zbog alkoholisanja u javnosti.
Bio sam bolestan. Nalazio sam se pred pucanjem razmišljajući o mojim dobrim drugarima. Oni su bili bolji ljudi nego što sam ja i neće se nikada vratiti. Naročito ne u Belu kuću, gde sam se ja vratio – govorio je Ajra.
SMRT NACIONALNOG HEROJA
Hejz je pronađen mrtav 24. januara 1955. godine. Ležao je pored napuštene kolibe. Zna se da je prethodnu noć pio i igrao karte sa prijateljima i braćom Vernonom i Kenetom. Izbila je svađa između Hejza i još jednog Pima Indijanca Henrija Setojana. Na kraju su svi otišli osim Ajre i Henrija. Islednik je ustanovio da su uzrok Hejzove smrti hipotermija i trovanje alkoholom, ali nije izvršena autopsija. Međutim, njegov brat Kenet, veteran iz Korejskog rata, smatra da Ajrina smrt ima veze sa prepirkom sa Setojanom.
Ajra Hejz sahranjen je 2. februara 1955. godine. Sahrani je prisustvovao njegov saborac sa Ivo Džime, Rene Ganjon. Rečenica koju je izgovorio najbolje je opisala Ajrin život koji je prerano okončan.
U svom srcu imao je mali san da će jednog dana Indijanac moći kao i beli čovek – da se slobodno kreće Sjedinjenim državama – rekao je Ganjon.
FILM “AUTSAJDER”
U filmu “Autsajder” Hejza igra Toni Kertis, a smrt mladog veterana dramatizovana je za potrebe ekrana. On tu okončava život pijan, smrzavajući se na vrhu planine sa kog ne uspeva da siđe. Na kraju pada u san smrznuvši se do smrti, sa rukom ispruženom naviše – onako kako je uslikan i na Suribačiju u trenu podizanja zastave.
