Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave prepodobnog Makarija Egipatskog.
Makarije Egipatski bio je vizantijski monah, asketa i pisac, koji je, kao jedan od “otaca pustinje”, uticao na širenje monaškog ideala u Egiptu kao i na njegov dalji razvoj u okviru hrišćanstva. Bio je mlađi savremenik Antonija Velikog, a otac mu je bio sveštenik. Roditelji su ga naterali da se oženi, međutim, supruga mu je ubrzo umrla, pa se odselio u Sketsku pustinju u kojoj je proveo punih 60 godina u borbi protiv samog sebe i svojih grehova.
Kada su ga jednom prilikom upitali zbog čega je toliko mršav čak i kada jede, on im je odgovorio “od straha Božijega”.
Makarije je vremenom uspeo da u tolikoj meri očisti svoju dušu od grešnih misli da ga je Bog obdario darom čudotvorstva, pa je tako Makarije mogao i da vaskrsava mrtve.
Njegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone, pa mu je tako jednom prilikom jedan demon rekao “Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad”. “Nego šta je to?” upita ga Makarije. “Tvoje smirenje”, odgovori demon.
Makarije je imao učenika, Pafnutija, kome je govorio “Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen”.
Makarije je živeo 97 godina. Devet dana pred smrt javili mu se iz onoga sveta sveti Antonije i sveti Pahomije i navestili mu da će kroz devet dana umreti, što se i dogodi. Još mu se pred samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svet nebeski, pohvalio trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko. Umro je 390. godine.
