Tribina “Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića – atentat koji je promenio sudbinu Srbije” održana je nevano u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Srđan Graovac, istoričar.

– Politička ubistva, rekao je autor na početku predavanja, rezultiraju time da se najčešće pronađe izvršilac, ali je veoma teško utvrditi pozadinu tih zločina. Oni koji su povlačili konce, vodili glavnu reč, najčešće ostanu skriveni – ispričao je Graovac.

Knez Mihailo
wikipedia

Retko se dešavalo da neko iz ličnih razloga likvidira nekog državnika. Onaj koji izvršava atentat, on ne ubija samo tu ličnost, nego i njegovu politiku. Samim tim je teže rasvetliti pozadinu takvih događaja. Jedan od takvih, do kraja nerazjašnjenih događaja, bio je i atentat na srpskog kneza Mihaila Obrenovića.

U nedelju, 29. maja 1868. oko pet popodne, knez Mihailo krenuo je kočijama da se preveze do Košutnjaka. Sa njim je bio njegov ađutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kočijama su do kneza sedele Tomanija Obrenović, njegova strina, Anka Konstantinović, njegova sestra od strica i Katarina, Ankina ćerka sa kojom je knez želeo da se oženi, posle planiranog razvoda od zakonite supruge, mađarske grofice Julije Hunjadi.

U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanović u svečanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kočije. Prvi je pred kočiju izleteo Kosta.

– Knez Mihailo ubijen je sa tri hica, a takođe je smrtno stradala i Anka Konstantinović koja je svojim telom pokušala da ga zaštiti od pucnjave, dok je Svetozar Garašanin ranjen pao sa konja. Tomanija Obrenović nije bila ozleđena, a lakše ranjena Katarina dozivala je pomoć i pridržavala mrtvog kneza – objasnio je istoričar.

Braća Radovanović počeli su da beže niz Košutnjak prema Topčideru gde su ih čekali ostali zaverenici. Tu ih je spazila i jedna vojna patrola i uhapsila ih. Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana.

Presuda je bila — smrt streljanjem. Među optuženima su bili i Nenadovići, rodbinski povezani sa Karađorđevićima i Pavlom Radovanovićem.

– U zemlji je počela borba za političku moć. Jedan od ključnih učesnika u toj borbi bio je ministar vojske Milivoje Petrović Blaznavac. On se najbrže snašao u novoj situaciji: ponudio je Tomaniji zaštitu porodice Obrenović i predložio njenog unuka Milana Obrenovića za kneza. Zatražio je i ruku Tomanijine unuke Katarine Konstantinović. Tomanija je prihvatila predloge, a Blaznavac je postao najznačajnija ličnost u Srbiji – pojašnjava Graovac.

Suđenje atentatorima nije potpuno rasvetlilo smrt kneza Mihaila, ali njegova smrt promenila je tok istorije, a samim tim i sudbinu Srbije u narednim decenijama, pa i stolećima.