Da li ste znali da Beograd ima preko 500 spomenika posvećenih poznatim ličnostima ili događajima? Kradeni, premeštani ili jednostavno zapušteni mnogi od njih su danas na rubu zaborava. Ne verujete?! Testirajte sebe - da li znate gde se nalaze ovi spomenici?!

Neda Kovačević ima zanimljiv hobi. Ova rođena Beograđanka, književnica i autorka popularnog bloga o srpskoj prestonici došla je na ideju da sistematski popiše i fotografiše istorijske spomenike Beograda. Danas, dve godine kasnije, u njenoj arhivi našlo se preko 500 spomenika, a u međuvremenu je počela rad na još jednom delu.

– Upravo sam privela kraju svoj projekat, još uvek radno nazvan „360 spomenika u Beogradu”. Radi se od 360 kratkih dokumentarnih filmova o spomenicima, zasnovanih na mojim fotografijama, arhivskom materijalu i propratnom tekstu koji govori o samome spomeniku, i o ličnosti ili događaju na koji se spomenik odnosi. Kompletno sam sve sama snimila i montirala – objašnjava za Dnevno.rs Neda Kovačević.

Naša sagovornica dodaje da će sakupljeni materijal verovatno prilagoditi za DVD izdanje, a da je u planu i knjiga o prestoničkim spomenicima.

– Kod nas na sreću nema tradicije namernog rušenja spomenika, ali ima nemara. Beograđani slabo poznaju istoriju i spomenike. Možete da izađete na ulicu i pitate nekoga čiji je ovo spomenik i pitanje je koliko bi ljudi znalo – ističe ova moderna hroničarka prestoničkih zbivanja.

Ipak, ima dosta onih koji vole, žele da nauče i pročitaju nešto o Beogradu u prošlosti.

Dnevno.rs i Neda Kovačević vam zato ovim putem predstavljaju 10 prestoničkih spomenika koje morate videti!

Spomenik Dositeju Obradoviću

Vajar je Rudolf Valdec, a nalazi se u Studentski parku. Spomenik je postavljen pred rat 1914. godine. Opština je raspisala konkurs i pobedio je vajar iz Zagreba. Na spomeniku je ispisana maksima: „Iduć uči, u vjekove gledaj!”

– Valdec je fenomenalno pogodio duh Dositeja – putuje, stalno se kreće, kao da lebdi, prosto leti! I neko ko ne zna ništa o Dositeju, može da oseti to – ističe Neda Kovačević.

Spomenik Branku Radičeviću

Rad je vajara Aleksandra Zarina iz 1957. godine i interesantan je jer je isklesan iz jednog dela. Nalazi se na Kalemegdanu.

Spomenik Vojvodi Mišiću

Mnogi ljudi ne znaju da se osim na Sajmu, spomenik Vojvodi Mišiću nalazi i na novobeogradskom groblju. Upravo je on naročito interesantan.

– Radio ga je Đorđe Jovanović i meni je fenomenalan jer je odlično pogođen duh Mišića – objašnjava naša sagovornica.

Spomenik Moše Pijade

Isklesano iz jednog kamena, postavljen bez postamenta, nalazi se ispred zgrade Politike. Žiri je odlučio da mimo konkursa dodeli specijalnu nagradu vajaru Branku Ružiću za izuzetno umetničko ostvarenje i da mu poveri izgradnju spomenika.

Spomenik Despotu Stefanu Lazareviću

Spomenik danas stoji na Kalemegdanu, ali je imao veoma buran put do toga mesta. Naime, njega je o svom trošku napravio vajar Nebojša Mitrić kao poklon gradu povodom obeležavanja 400 godina od proglašenja Beograda za srpsku prestonicu pod despotom Stefanom.

– Međutim, kritičari su spomenik dočekali ‘na nož’, a i javnost je bila protiv postavljanja. Onda je Mitić jedne noći sa prijateljem koji je bio direktor parking servisa jednostavno natovario spomenik na pauka i krišom ga postavio na Kalemegdan. I tako tu spomenik osvanu i ostade, a da zvanično nikada nije dobio dozvolu za postavljanje – objašnjava Neda Kovačević.

Spomenik Nadeždi Petrović

Nadežda Petrović ima spomenik u Pinirskom parku. Međutim, drugi spomenik se nalazi u školi Nadežda Petrović na Novom Beogradu i to unutra i može da se vidi tek ako uđete. Reč je o kopiji spomenika iz Novog Sada, a vajar je bio Mihajlo Tomić.
– On je Nadeždu prikazao na osnovu njene najprepoznatljivije fotografije gde se vidi ona kao vrhunski umetnik, intelektualac, ali i rodoljub koji se svega odriče i odlazi da bude bolničarka u tri rata i na kraju umire. Za njega nažalost zna mali broj ljudi – kaže naša sagovornica.

Večna vatra

Spomenik je postavljen 2000. godine kao „simbol otpora naroda NATO agresiji” kako ga je krstila Mira Marković. Osim što je okolni park na Ušću redovno održavan, o spomeniku se od tada niko nije brinuo, pa je reč o prilično zapostavljenom spomeniku.

– Vatra bi trebalo da gori, ali godinama ne gori. Kompleks se redovno čisti od grafita, ali spomenik je samo nekoliko meseci posle postavljanja rasčupan – odneti su reflektori, gasna instalacija, pa je i vatra ugasla – priča Neda.

Spomenik ilegalnoj štampariji KPJ

Nalazi se na Voždovcu i takođe je reč o zapostavljenom i malo poznatom spomeniku. Reč je o sećanju na rad ilegalne štamparije Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije na Vodovcu koja je postojala u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata.

– Reč je o vrlo zanimljivoj kompoziciji, od bronze su urađeni listovi papira, koji su ukoso poslagani. Na njemu nedostaje dosta toga, ljudi koji prolaze ni ne znaju šta predstavlja jer je u veoma lošem stanju – objašnjava Neda Kovačević.

„Bili smo samo deca”

Ovo je verovatno najtužniji primer nestajanja spomenika iz naše prestonice. Reč je o mestu posvećenom deci stradaloj u NATO bombardovanju, a nalazi se u Tašmajdanskom parku.

– Taj spomenik i dalje postoji kao mermerni deo, ali dole, u podnožju spomenika je bila bista koja je predstavljala Milicu Rakić, devojčica koja je tragično nastradala od gelera dok je sedela na noši. Vrlo brzo je nestala i nikada nije pronađena – sa tugom objašnjava Neda dodajući da ovo nažalost nije jedini primer krađe ili nestajanja spomenika u srpskoj prestonici.

Menora u plamenu

Spomenik se nalazi na Dunavskom keju i delo je proslavljenog vajara Nandor Glida čija dela danas obeležavaju mesta najvećeg stradanja Jevreja širom sveta. Glid će ostati zapamćen po spomeniku žrtvama fašizma u Mathauzenu, spomeniku na Brdu sećanja u Jerusalimu, monumentu žrtvama u logoru Dahau, a njegov rad mogu da vide i Beograđani.

– „Menora u plamenu” je spomenik podignut u znak sećanja na pobijene Jevreje u Beogradu. To jeste moderno rešenje koje jako podseća na Gerniku, ali ima izuzetnu snagu i nikoga ne ostavlja ravnodušnim – kaže sagovornica.

Spomenik Vatrogascu

Spomenik koji se nalazi se ispred Vatrogasne komande znatno je novijeg datuma, ali je podjednako zanimljiv. Radio ga je Zvonimir Smrkulj, koji je vatrogasac, ali i vajar i koji je u ovoj skulpturi spojio svoje dve velike ljubavi.

Interesantno je da su mu pri izradi spomenika kolege pozirale, pa danas vatrogasac koji pravom vodom gasi vatru u dvorištu Vatrogasnog doma podseća pomalo na svakog od njih.