Veliki deo istorije našeg naroda i naše prestonice je obeležen turskom vladavinom, čiji ostaci se dan danas mogu videti na ulicama Beograda. Mnogi spomenici su uništeni, zatrti u sećanju, zaboravljeni u vremenu i zatrpani u prostoru. Jedan od tih retkih spomenika na ovaj period je Česma Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu.
Česma Mehmed-paše Sokolovića ili Vezirova česma kako je još nazivaju, sagrađena je 1576. godine po nalogu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu.
Kao jedna od prvih sazidanih javnih česmi u Beogradu, ova česma je imala veliki značaj za lokalno stanovništvo, a pretpostavlja se da je služila i za napajanje džamije sultana Sulejmana, koja se nalazila u blizini.
Mehmed-paša Sokolović je bio veliki vezir u Osmanskom carstvu, koji je poreklom bio Srbin iz Hercegovine. Rođen je kao Bajica – Bajo Nenadić u selu Sokolovići u blizini mesta Rudo i kao dečak se školovao u manatiru Mileševi.
Sa 15 godina je odveden u janjičare u “Danku u krvi”, posle čega je školovan u Jedrenskom saraju gde se zadržava narednih 13 godina. Njegove sposobnosti su mu omogućile da napreduje sve do položaja velikog vezira, sa velikim uticajem na sultana i neograničenom moći u Carstvu u jednom trenutku.
Mehmed-paša je podizao brojne zadužbine širom Carstva, poput čuvenog mosta preko Drine u Višegradu koji je opisan u delu „Na Drini ćuprija” Ive Andrića i ovekovečen Nobelovom nagradom.
U prvoj polovini 18. veka, kada su Austrijanci izvršili rekonstrukciju Beogradske tvrđave, česma je bila delimično zatrpana i zaboravljena. U planovima sa kraja 18. veka je naznačena kao „pokvarena vodovodna cisterna“ i fontana, dok se u 19. veku navodi kao rezervoar i lednica.
Prilikom otkopavanja vršenih 1938. godine koje je pratio Mehmed Remzi Delić, otkrivena je česma naspram sahat kule, od Deftedarove kapije, sa pravougaonom osnovom, zidana lepo tesanim kamenom, mada znatno oštećena.
Unutrašnjost ove zgrade korišćena je kao rezervoar za vodu. Fasada na kojoj su ugrađene pipe-lule, sastoji se od tri niše, ukrašene orijentalnim likovima, od kojih je srednja znatno veća i dublja, ali su krilne ulepšane plastičnim predstavama čempresa.
Ističe se pravougaona osnova, dimenzija 7,50 x 6,30 m i korito od kamenih ploča spojenih gvozdenim spojnicama, koje je očuvano u celini. Pretpostavlja se da je prvobitno česma bila visoka oko 4,5 metra, bogato dekorisana, sa lulama iz kojih je isticala voda.
Danas je ova česma prilično zabačena i neugledna zbog nedostatka održavanja, a mnogi posetioci Kalemegdanskog parka je ni ne primete tokom svog boravka u centranom parku naše prestonice.
O nekadašnjoj lepoti česme svedoče reči turskog putopisca Evlije Čelebije iz 17. veka: “Dođi, moj Bože, ako želiš da na ovom svetu piješ s rajskog izvora.“.
