Na pomen Ade Ciganlije većina prvo pomisli na kupanje. Ipak, istorija ovog mesta mnogo je starija (i ozloglašenija) od priča za izležavanje na plažama i brčkanje u vodi. Zato što je mnogo pre nego što je postala ‘beogradsko more’, Ada imala mnogo mračniju namenu.

Desna, „novobeogradska” strana Savskog jezera, nekada je bila – obična livada.

Pregrađivanjem desnog rukavca, 1967. godine, Ada Ciganlija postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane.

Ipak, istorija ovog mesta je mnogo starija, a jedan od najranijih zapisa o Adi potiče iz davne 1688. godine.

Međutim, istorija Ade Ciganlije imala je i svoju mračnu stranu.

– Na Adi Cignaliji se nalazio zatvor Specijlanog suda za zaštitu države. Oformljen je ’30-ih godina 20. veka i u njemu su uglavnom bili zatvarani komunisti i mnogi poznati revolucionari. Na primer, tu je pred Drugi svetski rat ležao narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo – kaže za Dnevno.rs Ivan Morić, istraživač i član gradskog odbora Subnor-a.

Izgled zatvora na Adi, Foto: Youtube screenshot

Zatvor na Adi je izgrađen 1920. i za vreme kraljevine bio je istražni zatvor. U njemu su ležali i Tito i Moša Pijade, pre nego što su poslati u Sremsku Mitrovicu ’30-ih godina 20. veka.

Detaljan izgled zatvora nije poznat, ali ima zapisa koji govore o tome da su se na sredini dvorišta nalazila vešala, na kojima su izvršavane smrtne kazne. Prilikom nedavnog iskopavanja na Adi pronađeni su ostaci nečega za šta se veruje da predstavlja nekadašnji severni zid zatvora.

Rekonstrukcija izgleda zatvora, Foto: Youtube screenshot

Zatvor je srušen 1956. godine, ali ne pre nego što je nekoliko godina poslužio i novim vlastima za obračun sa političkim neistomišljenicima. Neki tvrde da je poslednja osoba ubijena ovde niko drugi do Draža Mihailović! Tragom ove tvrdnje išli su i oni koji su pre nekoliko godina nedaleko od mesta gde se nalazio zatvor kopali tražeći ostatke četničkog vođe.

Da pamti vremena kada se ovde nalazio zloglasni logor ostao je spomenik.

Posleratno uređenje Ade Ciganlije

Ideja za uređenjem Ade u veliko izletište nadomak centra Beograda bila je dovoljno primamljiva i već 1958. godine se pristupilo čišćenju terena. Radilo se po principu dobrovoljnog rada i radnih akcija studenata i omladinaca, pa je šiblje brzo izvađeno, šume su proređene i napravljene staze, igrališta, uređena je plaza… 1960. godine Adu Ciganliju je posetio i drug Tito.

Radovi na Adi potrajali su sve do 1967. godine. Tih godina ona je dobila dobila izgled kakav danas ima.

A gde je ta „Ada Singalija”?

Naziv „Ciganlija” verovatno potiče od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače „ostrvo” i „podvodno zemljište”. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save – pri niskom to je bila „Singa”, pri visokom „Lia”. Ada „Singalija” se vremenom pretvorilo u Ada Ciganlija.