Postojala je i podela gostiju, i to na Talente i Obožavaoce. Talenti su bili Beograđani i Beograđanke zbog kojih su se okretale glave na ulicama, a srca brže kucala – gradski mangupi, frajeri, zavodnice i šmizle. Obožavaoci su, pak, bili devojke i momci koji su se divili prethodnoj grupi.
Beograd se deset godina pre otvaranja čuvenih svetskih klubova i diskoteka „ucrtao” u svetsku mapu dobrog noćnog provoda.
Kuća Jevrema Grujića, dom srpske tradicije ali i avangarde. U njenom podrumu je 1967. godine osnovana i prva diskoteka u Beogradu, što je predstavljalo pravi sociološki bum u savremenoj istoriji Beograda.
Diskoteka se zvala „Kod Laze Šećera”, a muziku je puštao prvi jugoslovenski Di Džej Milan Petrović. Ploče je nabavljao svojim kanalima iz Pariza i Londona, a on ih je birao i puštao prema raspoloženju svojih gostiju. Radno vreme diskoteke je bilo prilično čedno – od 19:00 do 00:30 i radila je svako veče.
Socijalizam je zabranjivao privatne lokale, ali se i tu pronašla rupa u zakonu: društveni klub Košarkaškog kluba Crvena Zvezda. U diskoteku se ulazilo sa propusnicama, a oni koji je nisu imali su, ukoliko ne bi našli nekoga da ih uvede, mogli samo da džedže ispred.
Gosti su bili uvek rado viđene gradske face, između ostalih i Beba Lončar, Lokica Stefanović, Milica Pašić (sada Ejdus), Svetlana Buhman – Tena, kao i prva srpska starleta Zorica Gajdaš.
Uvek dobrodošli momci su bili Miki i Ivan Mićović, Života Obradović poznatiji kao Žika Krekac, Ratko Plamenac – Šole.
Postojala je i podela gostiju i to na Talente i Obožavaoce. Talenti su bili Beograđani i Beograđanke zbog kojih su se okretale glave na ulicama, a srca brže kucala – gradski mangupi, frajeri, zavodnice i šmizle. Obožavaoci su, pak, bili devojke i momci koji su se divili prethodnoj grupi.
Kako socijalizam nije odobravao ovakav vid zabave, opštinske vlasti su se služile svakakvim besmislicama kako bi zatvorile čuvenu diskoteku. Između ostalog, čak 28 inspekcija je obišlo podrum, a jedna od izvršnih odluka je glasila „Može muzika, ali ne i da se igra”!
Diskoteka je tako živela uprkos silnim peticijama i molbama za njeno zatvaranje. A onda je komšiluk rešio da promeni pristup i uveo manevar ponoćnog zalivanja gostiju vodom i gađanja povrćem. Zabeleženo je da su među komšijama omiljeno sredstvo ratovanja bile šargarepe.
Ostao je i jedan zapisnik sa opštinskog sastanka gde je glavna tačka bila diskoteka. Evo šta se na njemu zaključilo:
– U prostorijama kluba Diskoteka se vrši neograničena distribucija opojnih droga.
– Tu se podvode maloletnice
– CIA ima u tim prostorijama svoje sedište
Naročit je utisak ostavio jedan od govora predsednika socijalističke omladine:
„Osim toga, znajući u priličnoj meri reforme koje naši eventualni neprijatelji ili budući agresori mogu da primene u formi psihološkog rata, slični punktovi služe im da se na neki način tamo infiltriraju, da takve vrste zabava potpomažu i razvijaju”.
Iako je vlastima na kraju uspeo naum da zatvore diskoteku, povremeno su se održavale privatne žurke. Kada bi se svetske zvezde pojavile u Beogradu, diskoteka je otvarana kako bi ih ugostili. Tako su kod Laze Šećera, svojevremeno đuskali i Pako Raban i Renato Balestra.
