Ako ste mislili da su se u 'Depou' oduvek nalazile samo tezge, grdno se varate. Zgrada, koja je gotovo potupuno uništena u razarajućem požaru, u stvari spada među starije u ovom delu Beograda.
Za vreme Drugog svetskog rata, u zgradi današnjeg Depoa u Bulevaru kralja Aleksandra nalazio se nacistički logor.
Još pre toga, ovo zdanje bilo je početna stanica prvog zaprežnog tramvaja koji je prevozio Beograđane.
Zbog rasprostranjene ulične prodaje u ovom delu grada, Depo je 1996. godine pretvoren u prodajni centar. Zgrada je renovirana, popravljen je krov i postavljene su nove podne kamene ploče.
Takođe, govorilo se i o predlogu da zgrada „Depoa” bude srušena i da na njenom mestu bude izgrađen savremen tržni centar.
Na površini od oko 1.000 kvadratnih metara nalazilo se 160 tezgi za prodaju garderobe i kozmetike.
Za prodajno mesto u Depou vladalo je veliko interesovanje, pa u protekloj deceniji tezge u ovom tržnom centru gotovo da nisu menjale zakupce.
Zbog pristupačnih cena, kupci u „Depou” bili su najčešće mladi od 13 do 25 godina.
Požar na krovu „Depoa” izbio je 23. avgusta 2014. godine. Požar se proširio i celo zdanje je izgorelo. Na sreću, nije bilo povređenih, ali su ogromnu štetu pretrpeli zakupci tezgi.
