Verovatno ste mnogo puta prošli pored ove kuće, a da niste ni znali kakve tajne ona krije. Maleno parče ulice Kraljevića Marka koja vas nizbrdo vodi upravo do nje, pretrpano je automobilima, zgrade koje su joj u blizini urbane su, a duh Zelenog venca oseća se sve do nje. Dakle, nimalo autentičnosti nije ostalo u njenoj široj blizini, zbog čega je mnogi prolaznici i ne primećuju.
Staro zdanje, kuća poznata kao Manakova, nalazi se na uglu ulice Gavrila Principa i Kraljevića Marka i svedoči o godinama u kojima su bogati trgovci nekada tu svraćali, a verovatno u svojim zidovima čuva tajne njihovih priča. Ova kuća je svedok života pre nastanka nove, srpske Savamale.
– Kupio ju je Grk Manojlo Manak još 1870. godine. U prizemlju je držao pekaru i kafanu, dok je sprat koristio za stanovanje, a ime je dobila po nejgovom rođaku Manaku Mihailoviću – kaže za Dnevno.rs kustos Manakove kuće Dragana Stojković.
Ujedno, kustos otkriva i legende koje ljudi često dovode u vezu sa današnjim muzejem.
Kažu da je ova kuća jedno vreme bila građena za nekog turskog agu, koji se tu zabavljao sa svojim haremom. Druga legenda u vezi je sa životom kneza Miloša Obrenovića i postojanjem tatar pošte – mesta gde su se skupljali svi viđeniji trgovci toga doba – priča kustos.
Nakon Drugog svetskog rata zdanje je bilo potpuno ruinirano i devastirano. Zavod za zaštitu spomenika preuzeo ju je i renovirao od 1964, pa sve do 1968. godine kada je postala muzejska institucija.
– Radovi su tada bili namenski izvedeni za smeštaj etnografske zbirke Hristifora Crnilovića, slikara, koji je za sobom ostavio tako značajnu kolekciju predmeta da predstavlja svojevrstan muzej narodnog stvaralaštva – objašnjava Stojkovićeva.
Stalna postavka muzeja
Stalna postavka muzeja sadrži nakit, seoske i gradske narodne nošnje iz južne Srbije, Makedonije i sa Kosova i Metohije.
Eksponati su raspoređeni u osam prostorija, a predstavljeni su šopski, moravski i vardarski tip nošnji.
Najdragoceniji predmet je par minđuša koji je napravljen u 14. veku.
U prizemlju Manakove kuće održava se radionica starih zanata i srpskih vezova, a najveće interesovanje posetilaca je za kurseve ručnog rada i grnčarstva.
Ove godine, u junu, kako je navela v.d. direktorka Etnografskog muzeja Mirjana Menković, počeće radovi na ovom zdanju nakon 47 godina.
– Projektom rekonstrukcije predviđa se parterno uređenje kuće, stvaranje takozvanog urbanog džepa. Rekonstrukcija i osavremenjivanje spomenika kulture od velikog značaja trebalo bi da budu završeni do kraja godine – navodi direktorka.
Ona, takođe ističe spisak prioritetnih radova – unutrašnje i spoljašnje osvetljivanje kuće, ugradnja video-nadzora, osposobljavanje protivpožarne zaštite, obnova instalacija, sređivanje dvorišta, popločavanje dela Ulice Kraljevića Marka i obeležavanje kuće.
Za rekonstrukciju ovog zdanja biće raspisana tri tendera, a od Ministarstva kulture i informisanja odobrena su sredstva od 33 miliona dinara.
